• Osiguravanje voćnjaka
  • 03.05.2016. 17:00

Kako sprečiti još jedan "scenario s mrazem"?

Kada su rizici nabrojani i poznati tada profesionalni voćar kreće u sistemsko smanjivanje tih rizika. Za većinu voćara je vrh upravljanja rizicima to što imaju savetodavce, ali mnogi od njih to ne smatraju sastavnim delom upravljanja rizicima.

Foto: budabar/bigstockphoto.com
  • 2.718
  • 670
  • 0

Šta je poslednji ovosezonski mraz poručio voćarima? Voćarstvo je ozbiljan i dugotrajan posao koji mora da bude profesionalno obavljen. Međutim, voćari to već znaju i još jedno popovanje im sigurno neće pomoći. Ipak, navešćemo neke karakteristike profesionalnog pristupa voćarstvu u cilju sprečavanja šteta nastalih nakon još jednog u nizu prolećnih mrazeva.

Planiranje

Voćarstvo poput svakog drugog posla, zahteva planiranje, to jest da bismo bili slikovitiji, sve ono što od nas banke traže kada uzimamo kredit. To znači da treba da odgovorimo na neka ključna pitanja:

  • čime želimo da se bavimo (odgovor: proizvodnjom jabuka)
  • preciznije (odgovor: sorte gala, fudži i breburn u konceptu kako smo videli kod uspešnih proizvođača. Uspešni proizvođači zarađuju novac od sopstvene primarne voćarske delatnosti)
  • zašto (odgovor: volim taj posao, znanje, tradicija bavljenja voćarstvom u našoj porodici i okolini, dobar položaj zemljišta, pristup kapitalu, tržištu)
  • analiza ranije navedenih predispozicija (neprekidnost pristupa novim znanjima, tehnologijama, pristup informacijama o tržištu jabuka, sposobnost prilagođavanja novim trendovima)
  • detaljni plan aktivnosti počevši od investicija (zaštitne mreže, kvalitet sadnica, sortiment, mehanizacija, radna snaga, plasman uz precizni višegodišnji program radova koji se svake godine ažurira)

Upravljanje rizicima

Koji su rizici posla kojim se bavimo?

  • Glavne bolesti i štetočine: jabukin smotavac, potkornjak, crveni voćni pauk, voluharica, zec, krastavost, bakterijska plamenjača, pepelnica.
  • Fiziološke opasnosti: mrežica na plodovima, neobojenost plodova, gorka pegavost, kontrola rodnosti, upravljanje kvalitetom plodova, kontrola vegetativnog rasta.
  • Meteorološki uslovi: suša, previše kiše, niske zimske temperature, prolećni mrazevi, jesenje kiše.
  • Tržišni rizici: niska cena jabuke za proizvedeni sortiment i kvalitet, višak jabuka na tržištu, nemogućnost prodaje, nepristupačnost tržišta.
  • Opšti rizici: preskupa ulaganja, nepovezanost sa drugim proizvođačima, nedostupnost informacija, znanja, neodgovarajuća mehanizacija.

Kada su rizici nabrojani i poznati tada profesionalni voćar kreće u sistemsko smanjivanje tih rizika. Za većinu voćara je vrh upravljanja rizicima to što imaju savetodavce, ali mnogi od njih to ne smatraju sastavnim delom upravljanja rizicima. Potreban je integrisani pristup koji podrazumeva sve radnje da bi rizik korak po korak bio smanjen.

Odvojenost voćara od tržišta

Ovosezonski mraz samo je tužan pokazatelj niske kontrole rizika. Čak i ako nemaju novca, voćari su morali na bilo koji način, makar i nižom osiguranom svotom zaštititi svoje voćnjake, uplatiti prvu ratu, dogovoriti takvu dinamiku plaćanja premije kojom će makar u berbi moći da plate celu premiju. Drugi primer je odvojenost voćara od tržišta.

Voćarstvo je dugoročna delatnost. Nije za jednu godinu poput ratarstva ili povrtarstva. Zato je potrebno napraviti petogodišnji ili još bolje desetogodišnji poslovni koncept. Kako bi on izgledao? Evo jednog primera: Ukoliko tržište traži obojenu galu, čist zlatni i dobar krupni i obojeni fudži, onda ćemo se preorijentisati na taj sortiment jabuka. Zatim ćemo odabrati sistem gajenja. Pošto po jedinici površine tražimo što veći prinos, dakle, izabraćemo gušći sistem sadnje i izuzetno vitka vretena. Razmake između stabala biramo tek kada vidimo kako u okolini rastu sadnice koje bismo nabavili, ili još bolje da nekoliko godina ranije obavimo probu i odlučimo se definitivno za kvalitet sadnica koje ćemo da posadimo u svom voćnjaku.

Naravno, postavljamo zaštitnu mrežu na voćnjak i rešavamo pitanje navodnjavanja. To su minimalni uslovi za bezbednu proizvodnju. Zatim upoznajemo tržište, odnosno glavne igrače na tržištu jabuka u okolini, na nacionalnom nivou, a po mogućnosti se upoznajemo sa stanjem u bližoj okolini. Kod prvog roda te igrače upoznajemo sa našom proizvodnjom. U skladu sa preporukama, ponuđenim cenama za kvalitet proizvedenih jabuka preciznije definišemo proizvodni koncept i svake godine, na početku godine ga usklađujemo sa tržištem, da bismo u berbi imali željene plodove i kvalitet.

Registrujemo promene na tržištu i planiramo da prema potrebi menjamo deo po deo voćnjaka sa traženijim sortimentom. Dodatno planiramo ulaganja u novu mehanizaciju koja će nam omogućavati pojeftinjavanje proizvodnje, učiniti je sigurnijom, a samim tim ćemo povećati kvalitet i kvantitet roda. Iznošenjem kvalitetne robe na tržište stvaramo dugoročna partnerstva. Tražimo opcije za što jeftinija ulaganja u sopstvenu proizvodnju. Ovaj kratki primer jasno pokazuje kako bi to trebalo da izgleda.

Stvaranje poslovnih partnerstava

Nešto od toga smo naveli ranije u ovom tekstu. Poslovna partnerstva mogu da budu ostvarena na nekoliko nivoa:

  • Proizvodna partnerstva sa voćarima u blizini ili sa voćarima koji su na neki drugi način s nama komplementarni (isti otkupljivač, isto tržište, ista tehnologija proizvodnje, nešto drugo).
  • Partnerstva po pitanju tržišta. Najpre to znači da treba ostvariti kvalitetan kontakt i negovati odnos s onima koji iznose naše proizvode na tržište. To su otkupljivači, ali i drugi mogući kupci: zadruge, kompanije, škole).
  • Partnerstva u pogledu pristupa kapitalu. Prvenstveno ovde smatramo da je potrebno ostvarivati dugoročne odnose sa kompanijama ili savetnicima koji pripremaju klijente da bi mogli da konkurišu i učestvuju u raspodeli kapitala putem fondova.
  • Knjigovodstvo. Dobar knjigovođa može značajno da utiče na finansijsku stabilnost voćara, a uprkos tome mnogi voćari često zanemaruju stručnjake iz drugih oblasti na koje su hteli-ne hteli upućeni.
  • Zadrugarstvo je jedno od najbitnijih partnerstava na kojima počivaju gotovo svi svetski uspešni voćari.
  • Voćari su primerom sekire svezane u snopu slame, u kojem su oni stabljike slame, kako su stari Rimljani opisivali važnost ujedinjavanja, udruživanja, da bi kao zajednica bili snažni, a unutar koje je onda i svaka stabljika slame, svaki voćar, snažan.

Obezbeđivanje jeftinog kapitala za redovna ulaganja

Bez jeftinog kapitala nema napretka. Gde se on nalazi? Prvenstveno u unutrašnjim rezervama voćara. Jedna rezerva je ta da se okrene oko sebe i potraži pomoć i da je potom adekvatno valorizuje. Jeftinog kapitala ima, ali svaku investiciju, kao i zdravstvenu finansijsku sliku voćarske privrede treba pripremiti.

I šta nas je ovaj poslednji mraz naučio? Sada je prekasno za teška razmišljanja i popovanje. Naredne godine će voćari, koji su ove godine pretrpeli mraz, a nisu osigurali zasad, imati još manje prinose i još više briga na srcu i pameti. A onda ima još manje energije i prostora u glavi za trezveno i smireno razmišljanje. Šta je sa onima koji imaju kredite, a da nisu osigurali zasade, ne želimo ni da mislimo.

Pripremite se za narednu godinu

Više vremena treba da posvetimo razmišljanju o dugoročnom poslovnom konceptu našeg bavljenja voćarstvom, ostvarivanju većeg broja kontakata jer čovek i magarac znaju više od čoveka samog, planiranju naredne sezone i definisanju stubova egzistencije kroz voćarstvo. Verovatno ćemo morati da se usredsredimo na najviši tržišni kvalitet koji ćemo moći da prodamo po najvišoj jediničnoj ceni. Šta ćemo da preduzmemo radi sprečavanja mogućih drugih rizika? Sve su to stvari o kojima ćemo ove godine svi moći detaljno da razmišljamo i donesemo dugoročne i realne odluke. Živi bili pa videli i neka nam je voćarima Bog u pomoći!

Foto: budabar/bigstockphoto.com


Tagovi

Voćarstvo Osiguranje Mraz Rizici u voćarstvu Zaštitne mreže Kapital


Autor

Damir Lučić

Damir Lučić, voćar i diplomirani agronom, bavi se analizama efikasnosti voćarstva te savetovanjem voćara. Piše za brojne stručne časopise, a čest je saradnik i emisija o poljoprivredi.