Kako sprečiti posledice preranog kretanja vegetacije voćaka?

Toplo vreme tokom zime može da uzrokuje početak vegetacije pre nego što je uobičajeno za naše klimatsko područje. Kako objašnjava diplomirani inženjer poljoprivrede Snežana Dragićević Filipović, voće se tada nalazi u stanju mirovanja, ali ukoliko temperatura zemljišta nekoliko dana bude na oko 5°C, tada mogu da se stvore uslovi za kretanje vegetacije, a cvetanje počinje kada prosečne dnevne temperature vazduha dostignu vrednost između 9°C i 12°C. Pojedine voćne vrste počinju da cvetaju pri nižim dnevnim temperaturama (leska 5°C-8°C), dok neke zahtevaju više temperature, na primer dunja 16°C. Ovome treba dodati i da više dnevne temperature ubrzavaju cvetanje.

Početak i dužinu cvetanja uslovljavaju temperaturni uslovi u periodu mirovanja

Razlike u početku cvetanja u istim klimatskim područjima mogu biti značajne, između pojedinih godina mogu da iznose i do mesec dana.
Najizraženiji uticaj na kretanje vegetacije u nekom području imaju klima i specifični mikroklimatski uslovi rejona gajenja. Na sam početak cvetanja veliki uticaj imaju nadmorska visina, geografska širina i ekspozicija terena. Početak i dužinu cvetanja uslovljavaju temperaturni uslovi u periodu mirovanja, a naročito u periodu prelaska iz faze mirovanja u početak kretanja vegetacije.

Kada proces bubrenja pupoljka počne, on više ne može biti zaustavljen

Promene u rastu i razvoju generativnih organa počinju bubrenjem generativnih pupoljaka. to jest sa početkom kretanja vegetacije. Početak bubrenja pupoljaka ostvaruje se po završetku perioda mirovanja voćaka i uslovljen je temperaturnim uslovima. Pri nižim temperaturama početak bubrenja pupoljaka odvija se sporije, dok ga više temperature ubrzavaju. Za sam proces početka bubrenja pupoljaka potrebno je od 24 do 48 sati. Kada proces bubrenja počne, on više ne može biti zaustavljen, ali se njegova dinamika može menjati u zavisnosti od ekoloških uslova.

U tom periodu nastupa kretanje sokova od korena i starijih delova stabla ka mlađim. Tada počinje proces takozvanog, raskaljivanja stabala i on nastaje zbog povećanih dnevnih temperatura. U godinama kada su izražena veća temperaturna kolebanja dolazi do oštećenja stabala usled zagrevanja u vidu pucanja kore na stablu i oštećenja na cvetnim pupoljcima u vidu izmrzavanja.

Krečenjem ublažiti posledice temperaturnih kolebanja

Dobra mera, koja može da pomogne da se posledice temperaturnih kolebanja tokom ovog perioda ublaže je krečenje voćnih stabala. To se obavezno radi u jesen, ali se može primeniti u dva do tri navrata tokom jeseni i zime.

Recept po kojem se priprema krečna čorba je 5 kg negašenog kreča, 0,5 kg kuhinjske soli i 0,25 kg sumpora. To sve treba dodati vodu i ostaviti smesu da odstoji dva dana da bi se lepljivost povećala.

Bela boja odbija sunčeve zrake i otežava naglo zagrevanje stabla. Tako se usporava kretanje sokova i početak vegetacije se može odložiti za nekoliko dana. Ova mera najviše efekata daje kod koštičavog voća, pre svega kajsije, breskve, šljive i višnje kod kojih temperaturna kolebanja mogu da izazovu kretanje vegetacije.

Preporučljivo odlaganje rezidbe

Preporuka stručnjaka je i da se rezidba voćnjaka ove godine pomeri za neki kasniji period jer zimskom rezidbom podstičemo aktivnost voćaka i one tada postaju osetljivije na niske zimske temperature koje mogu da uslede posle ovako dugog i lepog vremena. S obzirom na to da je i jesen bila duga i jako lepa, sa dosta visokim temperaturama za to doba godine, diferenciranje cvetnih pupoljaka je dugo trajalo i u takvim uslovima voćni zasadi su naročito osetljivi na nagli pad i rast temperature u narednom periodu.