Kako sprečiti sivu pegavost, najštetniju i najrašireniju bolest oraha?

Jedna od najrasprostranjenijih i najštetnijih bolesti oraha, u svetu i kod nas, je siva pegavost (antraknoza) oraha (lat. Gnomonia leptostyla) . Velike štete nastaju u godinama s vlažnim prolećem i letom, kao što je ova, a simtomi bolesti su najizraženiji u julu. Pri jakoj infekciji može propasti više od 80% plodova. Kao posledica zaraze dolazi do propadanja i opadanja lista, zbog čega su lastari nedozreli, a orah češće izmrzava tokom zime. Gljiva može čak da prouzrokuje slab rast sadnica u rasadnicima i njihovo izmrzavanje tokom zime.

Simptomi sive pegavosti 

Simptomi te bolesti se manifestuju na svim zeljastim delovima stabala: plodovi, listovi, lastari itd. Tipični simptomi su na listovima, ali i na plodovima u vidu crnih, a češće smeđih pega. Te pege su u sredini sivkaste.

Za vreme kišnog perioda patogen se širi. Broj pega se tokom vegetacije povećava, a list se suši. Zbog jače pojave bolesti lišće opada u toku leta, krošnje kod osetljivijih sorti ogolevaju već u augustu. Najčešći simptomi koji se javljaju na lastarima su pege sa ovalnim ili nepravilno uglastim oblicima. 

Kao što smo rekli, pege nastaju i na plodovima u okviru kojih epikarp i mezokarp crne, izumiru, javljaju se derformacije i pukotine u izumrlom tkivu. Rano zaraženi plodovi opadaju. Zaraženi plodovi, koji su dostigli normalnu veličinu, opadaju, ali unutar njih nastaje jezgro koje pocrni i ima gorak ukus (česta pojava u ekstenzivnoj i intenzivnoj proizvodnji oraha).

Kako se patogeni šire?

Patogen se intenzivnije javlja ako je tokom maja prohladno, kišovito vreme. Razvija se u temperaturnom intervalu 5-30°C (optimum 18°C). Optimalna temperatura za infekciju je 21°C, a da bi do nje došlo, potrebno je da list neprekidno vlažan 6 sati. Nakon opadanja, list se raznosi vetrom, te dospeva na mlado lišće i čine početne infekcije. 

Patogen može prezimeti u zaraženim lastarima u rasadnicima, odakle se konidijama širi na mlado lišće. S naličja lista, ispod kutikule, nastaju acervule koje proizvode konidije kojima se zaraza širi. Nakon opadanja lišća počinje saprofitska faza i tako se ciklus razvoja gljive završava.

Koje mere zaštite preduzeti?

Kada je reč o zaštitnim merama, značajnije preventivne mere su sakupljanje i spaljivanje opalog lišća, kao i njegovo zaoravanje. Takve mere nisu dovoljne jer se patogen održava i na lastarima, pa je potrebno rezidbom odstraniti zaražene letoraste. Gajenje otpornih sorti je, takođe, dobra zaštitna mera, a otporne sorte su: elit, hartley itd. 

Hemijsko suzbijanje kurativnim delovanjem je značajno, pa se koriste preparati na bazi bakra, mankozeba, kaptana i slično.

Najefikasnija hemijska zaštitna kurativna mera postiže se tako da se prvo odradi zaštita kontaktnim fungicidom na bazi kaptana, a nakon 5-7 dana sistemičnim fungicidom na bazi mankozeba (Dithan, Star WP, Ridomil Gold i sl.).

Dodajte agroklub.rs u omiljeni Google izvor