• Proizvodnja voća
  • 23.12.2018. 15:00

Kako štititi voćke bez primene pesticida?

Nepesticidne mere se obavljaju u razvučenom periodu, od kraja leta do proleća, i omogućavaju upravljanje populacijama štetočina bez preterane upotrebe pesticda. One su veoma važne u konceptu proizvodnje zdrave hrane i očuvanja životne sredine.

Foto: PIS Vojvodina
  • 1.170
  • 115
  • 0

Prema rečima dilomiranog inženjera poljoprivrede Jelene Grbić, u nepesticidne mere zaštite voća spadaju:

  • agrotehničke mere;
  • pomotehničke mere;
  • mehaničke mere;
  • setva i sadnja zdravog i otpornog sadnog materijala.

Te mere u velikoj meri doprinose snižavanju gustine populacija većeg broja štetočina ispod tolerantnog nivoa. Nepesticidne mere se obavljaju u razvučenom periodu, od kraja leta do proleća i omogućavaju upravljanje populacijama štetočina bez preterane upotrebe pesticida. To je veoma važno u konceptu proizvodnje zdrave hrane i očuvanja životne sredine.

Obrada zemljišta važna mera u borbi protiv štetočina

Stenica kruške (Stephanitis pyri F.) prezimljava kao imago na raznim zaklonjenim mestima, kao što su pukotine kore, ispod stare naljuštene kore, pod opalim lišćem itd. Zato su agrotehnički zahvati poput struganja stare naljuštene kore i zaoravanje opalog lišća bitne dopunske mere za suzbijanje te štetočine.

Redovno obrađivanje zemljišta, naročito zimi, služi kao dopunska mera suzbijanja osa šljive (Hoplocampa minuta Christ, H. flava L.), jabuke (H. testudinea Кlug), kruške (H. brevis Кlug), lista trešnje (Caliroa limacina Retz).

Birati otpornije sorte i redovno uklanjati obolele grane i lastare

Protiv prstenara maline (Agrilus rubicola Ab), jedino su moguće mehaničke mere zaštite jer se njegov imago javlja u vreme dozrevanja plodova, kada se ne smeju primenjivati pesticidi. Potrebno je izabrati tolerantnije sorte i sprovesti redovan prolećni pregled maline pri kojem se uklanjaju i spaljuju svi oštećeni lastari, sa larvama prstenara.

Jabukin cvetojed (Anthonomus pomorum L) prezimljava kao imago pod ispucalom, kao i ispod naljuštene stare kore debla i grana voćki. Struganjem stare ispucale kore, čišćenjem krošnji od polomljenih i suvih grana i odstranjivanjem suvih stabala iz voćnjaka moguće je uticati na snižavanje gustine populacije cvetojeda.

Održavati dobro fiziološko stanje stabla

Pravilno primenjene agrotehničke i pomotehničke mere obezbeđuju dobro fiziološko stanje stabla. To je glavni preduslov uspešne zaštite od potkornjaka (Scolytidae). Posebnu pažnju treba obratiti na obrađivanje zemljišta, orezivanje i proređivanje krošnji, uklanjanje suvih starih stabala i krečenje debala i remenih grana. Кrečenje je veoma važno kod koštičavog voća.

Gustina populacija smotavaca (Torticidae) jabuke (Cydia pomonella L), šljive (Grapholitha funebrana Tr), breskve (Cydia molesta Busck), grozda (Polychrosis botrana Schiff) može se znatno sniziti struganjem stare kore, uniništavanjem opalih plodova sa gusenicama, upotrebom lovnih klopki sa feromonima i slično.

Redavno uništavati zimskih guseničjih gnezda

Skidanje i uništavanje zimskih guseničkih gnezda glogovca (Aporia cratagei L) i žutotrbe (Euproctis chrysorhoea L) potpuno rešava problem zaštite od tih štetočina. Stručnjaci naglašavaju da se ta mera se najčešće izvodi u verme orezivanja.

Poznata i opasna štetočina gubar (Lymantria dispar L), uspešno se može suzbiti struganjem jajnih legla sa kore voćki i šumskog drveća. Tu meru treba primenjivati na širim ugroženim područjima šuma i voćnjaka.

Sidanje stare kore i duboko oranje mere odgrane od dudovca i trešnjine muve

Dudovac (Hyphantria cunea Dury) prezimljava kao lutka, skriven u pukotinama kore, pa se vrlo efikasno suzbija skidanjem stare kore sa debla. Lutke trešnjine muve (Rhagoletis cerasi L) se preko jedanaest meseci godišnje nalaze plitko u zemlji. Redovno obrađivanje zemljišta, naročito duboko zimsko oranje, drastično smanjuje populaciju muve i rešava problem crvljivosti plodova trešnje i višnje.


Izvori

Poljoprivredna stručna služba Srbije


Tagovi

Zaštita voća Voćarstvo Stenica kruške Šljivina osa Prstenar maline Jabukin cvetojed Potkornjak Smotavac Gubar Glogovac Dudovac


Autor

Marinko Tica

Marinko je profesor književnosti s višegodišnjim novinarskim iskustvom u elektronskim medijima. Naročito je zainteresovan za teme i zbivanja u agraru, a zamenik je urednika na Agroklubu.