Korove u malinjaku možemo uspešno suzbiti agrotehničkim i hemijskim merama, ali uz veliki oprez.
Korovi u zasadima voća koriste vodu i hranljive elemente koji su potrebni za razvoj voća koje se uzgaja. Utiču i na povećanje transpiracije, što povećava relativnu vlažnost vazduha i povoljno utiče na razvoj pojedinih bolesti u toku vegetacije i idealna su podloga za razvoj određenih vrsta insekata. Prema tome, sa ekonomskog aspekta suzbijanje korova bitan je način smanjenja troškova proizvodnje i poboljšanja uslova gajenja u voćnim zasadima. Samim tim, od velikog je značaja redovno suzbijanje korova u malinjacima, savetuje Dragan Bejatović na PSSRS.
Korove u malinjaku uspešno suzbijamo:
Agrotehničke mere podrazumevaju međurednu obradu u više navrata tokom vegetacije. U te mere spadaju košenje međurednog prostora, freziranje rednog prostora i zastiranje međurednog prostora.
Kod hemijskih mera suzbijanja možemo koristiti selektivne i neselektivne herbicide. To zavisi od vrste korova prisutnih u malinjaku, kao i od količine zakorovljenosti. Posebno kod primene neselektivnih herbicida treba obratiti posebnu pažnju na negativne efekte korišćenja pesticida. To može prouzrokovati pojavu fitotoksičnosti i sušenje maline. Zato ova prskanja treba izvesti po izuzetno mirnom vremenu i veoma pažljivo.
Hemijsko tretiranje može se vršiti i u rano proleće, pre kretanja vegetacije. Ti herbicidi nepovoljno deluju na klijanje i nicanje korova. Predstavnik ove grupe je preparat na bazi aktivne materije pendimetalin i koristi se u zasadima maline pre kretanja vegetacije. Preporučena količina primene je 3 l/ha, po čitavoj površini malinjaka. Suzbija uglavnom jednogodišnje i neke višegodišnje korove. Koristi se na obrađenom i poravnatom zemljištu, nakon unosa đubriva i obrade zemljišta.
Od kontaktnih, neselektivnih herbicida koriste se preparati na bazi glufosinat amonijuma (Basta 15, Sirius, Dinamit) i dikvat dibromida (Diqua top, Dessicash 20). Korišćenje ovih preparata popularno se naziva i "hemijsko košenje" jer kontaktno deluju tako što sprže nadzemnu masu korova. Koriste se u količinama tri do četiri l/ha tretirane površine. Deluju neselektivno i na jednogodišnje i na višegodišnje korove. Efekat delovanja vidljiv je već nakon dva do tri dana. Primenjuju se po suvom i tihom vremenu.
Tretiranje kontaktnim herbicidima preporučuje se najviše jednom tokom godine. Obično se počinje sa primenom herbicida kada su korovi visine 15 - 20 cm. Veliki broj proizvođača istovremeno ih koristi i za uništavanje prve serije mladih izdanaka. Nedostatak u primeni ovih herbicida je relativno brza obnova korovskih biljaka, kao i oštećenja malina, ako dođe u dodir sa zelenim delovima.
Za suzbijanje jednogodišnjih uskolisnih i višegodišnjih uskolisnih korova (npr. pirevina, zubača…) koriste se selektivni herbicidi. Iz ove grupe našli su primenu preparati na bazi aktivne materije: fluazifop-p-butil (Fusilade forte 1,5- 1,8 l/ha), cikloksidim (Focus ultra 1-3 l/ha), haloksifop (Gallant super 1-1,5 l/ha) i kletodim (Kletox 0,8-2,0 l/ha). Ne oštećuju malinu i primenjuju se po suvom vremenu.
Totalni neselektivni herbicidi primenjuju se uglavnom za pripremu parcele pre sadnje maline, da bi očistili parcelu od rizomskih višegodišnjih korova. Translokaciono prodiru u sve biljne organe i izazivaju sušenje biljke. Efekat tretiranja vidljiv je tek nakon 10 - 14 dana, a potpuno sušenje korova nakon 20 - 25 dana. Primena u zasadima maline u vegetaciji preporučuje se samo u izuzetnim situacijama i uz veliki oprez. Tretiranje izvoditi po suvom i tihom vremenu, uz korišćenje štitnika da ne bi zahvatili gajenu biljku. Najpoznatiji preparati iz ove grupe su Glifol, Glifosav, Clinic.
Aktivna materija je glifosat i primenjuje se 4 - 8 l/ha tretirane površine. U korovskoj flori malinjaka na početku vegetacije dominiraju sledeće korovske vrste: mišjakinja (Stellaria media), mrtva kopriva (Lamium purpureum) i višegodišnji korovi i zelje (Rumex sp.).
Za uništavanje mestimičnih oaza korova, u međurednom prostoru mogu se koristiti totalni herbicidi ili preparati na bazi 2,4 dihlorofenoksisirćetene kiseline poznatije kao 2,4 D (Monosan herbi 500, Moto extra 850, itd.), ali samo rano u proleće, pre pojave mladih izdanaka u međuredom prostoru.
Povećanje površine malinjaka koje obrađuje porodično gazdinstvo, nameće potrebu veće primene herbicida nego ranije. Najčešće greške prave se u doziranju herbicida i količini vode potrebne za njihovu primenu. Da bi izbegli negativne efekte i sušenje zasada, poljoprivrednim proizvođačima savetujemo oprez i konsultaciju sa stručnim licima pre upotrebe herbicida.
Tagovi
Autorka