Zadnje aktivnosti

Poslednje aktivnosti korisnika mogu videti samo registrovani korisnici.

Online korisnici

Online korisnike Agrokluba mogu videti samo registrovani korisnici.
Za kompletne funkcionalnosti ovih servisa, prijavi se.

Promo

  • Zaštita jagode
  • 11.03.2017. 19:15

Kako suzbiti običnu pegavost lista jagode?

Obična pegavost lista jagode javlja se svake godine i može da umanji prinos i kvalitet plodova. Za tretiranje koristiti sredstva na bazi bakra ili prirodne preparate.

Foto: rodimovpavel / Big Stock
  • 7.106
  • 214
  • 0

Obična pegavost lista jagode stalni je pratilac zasada jagode. Simptomi oboljenja javljaju se u svim uslovima i načinima gajenja. Oboljenje izaziva gljivica Mycosphaerella fragarie. U savremenim zasadima, gde jagode ostaju na parceli jednu do dve godine, bolest pričinjava manje štete. Veće štete može pričiniti u višegodišnjim zasadima. Dovodi do propadanja lišća, ometa se proces fotosinteze i na taj način umanjuje prinos i kvalitet plodova.

Simptomi obične pegavosti lista jagode

Karakteristični simptomi se najčešće javljaju na listu, ali se mogu javiti na delovima cveta (drška cveta, čašični listići, čašica cveta), plodovima, stolonima (živićima).

Listovi srednje starosti su najosjetljiviji na infekciju ovom gljivicom. Početni simptomi su male pegice na licu lista, veličine do 5 mm, koje se prepoznaju po intenzivno purpurnoj, tamno crvenoj boji. Tokom vremena, pegica se uvećava i njen središnji deo menja boju u smeđu, zatim postaje sivkast i na kraju potpuno svetle boje. Pege postaju uočljive i sa naličja lista, ali nemaju tako intenzivnu boju. U godinama sa jakom zarazom, pege se spajaju, a lišće se suši.

Tokom proleća i jeseni javlja se najviše infekcija. Mogu da izazovu sušenje do 90% listova i da umanje plodnost za više od 20%.

Širenje oboljenja

Gljivica prezimljava na zaraženom zimskom lišću, osušenom lišću i ostalim biljnim delovima, a simptomi bolesti se javljaju rano u proleće i tokom celog vegatacionog perioda. Može da prezimi i u obliku sklerocija. U oba slučaja, infekciju izazivaju konidije, koje se šire putem vetra i kiše. Infekciji i pojavi simptoma bolesti pogoduju povišena temperatura i vlaga.

Optimalna temperatura za klijanje konidija i ostvarenje infekcije je 20ºC, ali konidije klijaju na temperaturi od 5ºC do 30ºC. Za klijanje konidije potrebna je visoka vlažnost iznad 90%. Zbog toga širenju ovog oboljenja pogoduju savremeni sistemi za navodnjavane u zasadima jagode. Od ostvarene infekcije do stvaranja novih konidija u optimalnim uslovima prođe od 17 do 24 dana.

Mere suzbijanja

Bolest se češće javlja na živićima koji su zasađeni na teškim, zabarenim zemljištima. Zbog toga bi za sadnju trebalo birati rahla, rastresita zemljišta sa dobrom vazdušnom ventilacijom (vetroviti tereni). Izbegavati sadnju u seni. Jagodu ne bi trebalo gajiti u višegodišnjim zasadima i ne bi je trebalo saditi na isto mesto tokom četiri do pet godina. Za sadnju birati sorte koje poseduju otpornost prema ovoj gljivici: Elsanta, Selva, Pokahontas, Roksana.

U rano proleće je potrebno uraditi čišćenje starog lišća. Sakupljeno lišće odneti iz jagodnjaka i spaliti. Jagode nakon čišćenja i rezidbe tretirati protiv ovog oboljenja. Tokom druge polovine avgusta takođe je potrebno ukloniti zaraženo lišće, a jagodnjak se može pokositi. Tokom vegetacije potrebno je uklanjati stolone da ne dođe do zagušenja zasada, što će povećati vlažnost prizemnog sloja i stvoriti optimalne uslove za ostvarenje infekcije.

Važno je obratiti pažnju na đubrenje zasada. Izbegavati preterano đubrenje azotnim đubrivima. Azot će podstaći stvaranje vegetativne mase, rast solona, kutikula lista gubi svoje mehaničke karakteristike i gljivica lakše prodire u list. Nedostatak kalijuma, kalcijuma, bakra i fosfora dovodi do slabljenja imuniteta biljke.

Izbegavati zalivanje zasada hladnom vodom tokom vrelih letnjih dana. Pored jagode bi bilo dobro saditi beli luk, jer on luči materije koje umanjuju intenzitet pojave ovog oboljenja.

Beli luk, mleko i lukovina

Tretiranje zasada bi trebalo obaviti:

  • u rano proleće, nakon čišćenja i rezidbe;
  • pre cvetanja;
  • nakon berbe i
  • nakon jesenjeg čišćenja.

Za tretiranje koristiti sredstva na bazi bakra ili prirodne preparate. Kod upotrebe bakra treba biti oprezan i ne koristiti ga u vreme cvetanja jagode. Od prirodnih preparata koristiti se onaj na bazi belog luka, od mleka, od kore crvenog luka. Mlečni proteini će inhibirati razvoj gljivice i sprečiti širenje patogena, ali ga neće u potpunosti uništiti. Preparat od belog luka sprečava pojavu i drugih oboljenja i deluje protiv štetočina (lisne uši).

Foto: rodimovpavel / Big Stock


Autorka

Ranka Vojnović

Više [+]

Ranka je diplomirani inženjer poljoprivrede sa dugogodišnjim iskustvom u povrtarstvu, zaljubljenik u organsku poljoprivredu i druge oblike alternativne poljoprivrede poput biodinamike i permakulture.