Kako uzgajati kupinu: porodično, organski ili ne uopšte?

Poslednje dve godine kupine doživljavaju pravu ekspanziju. Uzrok porasta cene ovog voća je porast tražnje nastale usled nestašice na svetskom tržištu. Ali, to nije slučaj u Srbiji.

"Prе dvе godinе bila 280, prošlе 200, a sada 100 dinara po kilogramu. Naravno, veliki broj kupina vuče sa sobom i dodatne probleme. Dakle, zbog visokih dažbina i skoka cena proizvodnje, većina je bila prinuđena da berbu obavljaju sami, bez da se plati berače. Iskusni i angažovani berači, samim tim, mogu da zarade dnevnicu i do 60 evra", kaže Marijana Šibak iz Novog Sela kod Vrnjačke Banje koja sa porodicom uzgaja 80 ari pod ovim voćem.

"Angažovali bi nekoliko radnika, ali smo se trudili da posao uradimo porodično. Polovinu smo predavali, prva klasa je išla hladnjči, polovinu smo prerađivali. Ove godine nije rodila ni za naše potrebe."

Kada je otkupna cena bila niska - 15, 20, 30 dinara, mnogi voćari, nisu je ni brali.

"Neki su i krčili zasade, bili su to 'crni dani' crne kupine. Posle nekoliko takvih godina, u prethodne dve godine sa nešto većom cenom, proizvođači su nešto više i ulagali u kupinjake, koji su sada sređeniji. Ulagalo se u sisteme za navodnjavanje i zasenu, ne bi li imali bolji prinos i kvalitet plodova, jer se nekako ekstremno visoke temperature poklapale sa berbom ovog voća što je uticalo na prinos i kvalitet plodova", kaže za naš portal savetodavac Zorica Zdravković.

Da li je organska isplativija?

Nebojša Marinković gaji ovo voće u organskom statusu na 15 ari. Kaže toliko može da obrađuje neosetno sa svojom porodicom. Sve preko toga bi pojela proizvodnja i radnici.

"Godina nije bila baš najbolja. Bilo je prilično kiše, imali smo i jednu oluju u julu, sve je to ostavilo posledice. Nama je problem i što ne možemo da je štitimo svim dostupnim preparatima. Didimela je ostavila posledice. Rod bi bio odličan ali eto nije se dalo. Cena nije neka ali nismo mogli da je ostavimo na zemlji", kaže Marinković.

Ulaganja u kupinjak nisu mala, pa je veliko pitanje da li će uloženo uopšte biti vraćeno ili će poslovanje biti u minusu.

"Imam lohnes i čester, to su do 60, 70 dinara u konvencionalnoj proizvodnji. Međutim, u organskoj je nešto drugo, puta dva je to otprilike. Proizvodnja organske hrane je četiri puta skuplja od obične komercijalne proizvodnje, a kažu da se pri prodaji dobija 20 do 30 odsto više. Ali, to nije tačno. Ja ono što ne predam drugima zadržim u svojoj preradi, isplativije mi je u svakom slučaju", kaže Miro Rajković iz Prilika.

Neophodna rejonizacija

U Srbiji je najzastupljenija je čačanska bestrna, sorta koja je stvorena u Institutu za voćarstvo u Čačku. Ova sorta je veoma rodna zbog čega je veoma popularna kod proizvođača. Međutim, prema rečima stručnjaka, treba uvoditi kvalitetnije sorte, gde se najčešće propagiraju strane sorte loh nes i čester.

"Značajan problem je i što su kupinjaci često podizani u uslovima i područjima koja su neodgovarajuća, što se nekad ne može rešiti ni primenom najnovijih tehnologija ni promenom sortimenta. Kako bi se dodatno unapredila situacija proizvodnje kupine u Srbiji neophodno je uraditi rejonizaciju, kao i da izvrši popis tačnih površina koje su pod zasadom ove voćne vrste", kaže agronom Mile Džombić.

Vremenski uslovi ove sezone nažalost nisu išli su na ruku proizvođačima koji imaju usitnjene parcele. Ono što je prednost, svakako je što je manje zahtevna za održavanje u odnosu na malinu. Ukupno vreme sazrevanja i berbe plodova traje između 30 i 40 dana. Za razliku od maline, berba kupine daleko je lakša.