• Godži
  • 20.08.2015. 10:15

Kako započeti gajenje godžija?

Zainteresovanost za uzgoj godžija postoji, ali proizvođači bi trebalo da budu oprezniji kada je reč o gajenju na većim površinama.

  • 2.540
  • 271
  • 0

O gajenju nijedne vrste voća nema toliko kontraverzi kao o godžiju. Sa jedne strane su oni koji veruju u njegove gotovo isceliteljske osobine, dok drugi tvrde da je reč samo o marketinškom triku da bi se prodale sadnice ove biljke i da će ta pomama vremenom splasnuti kao i u drugim delovima sveta. Zato su se neki odlučili za početak biti oprezni i krenuti sa manjom proizvodnjom.

Počeo sa gajenjem godžija na okućnici

Slavko Bodavi
Slavko Bodvai godži gaji na okućnici

Na žalost, iako se godži kod nas već tri godine gaji, naša nauka se ne oglašava javno povodom korisnosti, lekovitosti i zdravstvene bezbednosti godžija. Zbog onih koji bi da se upuste u gajenje godžija, a takvih nije malo, posetili smo proizvođača (iako, za sad, amatera) Slavka Bodvaia u Ruskom Krsturu. On ovu biljku gaji na okućnici. Mi smo ga zatekli u toku prve berbe.

"Evo nakon prve sezone mogu vam reći da je uzgoj godžija veoma lak. Preduslovi su zemljište koje nije kontaminirano pesticidima i kvalitetne sadnice. Nakon prolećne sadnje, sadnice treba zalivati da bi se primile i nastavile normalan rast. Za sada ih ne napadaju nikakve bolesti, pa sam u početku vegetacije, biljke jednom, preventivno, prskao protiv plamenjače", kaže Bodvai.

Kontraverze oko kvaliteta sadnica

U našoj javnosti bilo je dosta kontraverzi oko kvaliteta sadnica. Mnogi su posadili sadnice koje nikada nisu dale rod. Nekada se sadnica prodavala za 500 dinara, a danas je 250-300 dinara. Kod Bodvaia sadnice su dale rod, pa je on njima, naravno, zadovoljan. "Sadnice sam kupio u jednoj firmi u Subotici i zadovoljan sam. Prema mojim saznanjima, u praksi je bilo problema sa tzv. divljim sadnicama koje nisu davale rod. Zato sam kupio sadnice koje imaju sertifikat. Kad ih već gajim da imaju rod", objašnjava Bodvaia.

On se mudro, odlučio da godži posadi na okućnici, stekne neka iskustva u proizvodnji, i ako bude zahteva tržišta, masovnije krene u tu proizvodnju. U zasadu nema, kao većina proizvođača na plantažama ovog voća, ni sistem kap po kap, a ni folije.

Iskustva malog proizvođača

"Sadnice sam posadio na međuredni i razmak u redu od 1,5m. Širina redova se može postaviti prema zahtevima mehanizacije. Može biti na 2 do 3 metra. Ako gajite u bašti kao ja, može da bude gušća. Nakon sadnje biljku treba zalivati. Ja sam pogrešio pošto sam stavio drveno kolje, a trebalo je odmah da stavim stubove i žicu da mi biljke ne leže na zemlji pošto su dosta narasle u prvoj godini. Do kraja vegetacije očekujem rod od 2 kilograma po žbunu, a rodnost bi trebalo da se povećava. Tako u drugoj godini žbun daje od 3-5 kilograma po žbunu. U trećoj je to 7 kilograma i tako dalje. Nakon berbe, do februara ništa ne radim u zasadu. Tada orežem žbun godžija. Treba ostaviti četiri rodne grančice, koje se prekrate na pole metra visine", kaže on.

Pakovanje godžija
Pakovanje godžija

Bodvaji plodove prodaje sveže ili kako sam priznaje poklanja prijateljima koji imaju zdravstvenih problema. Ono što pretekne ide u zamrzivač, pa potom na sušenje. Još se nije odlučio za masovniji uzgoj godžija. Ako se i odluči za taj posao, njegova matematika je sledeća: 1.200 biljaka po hektaru x 2 kg plodova u prvoj godini x 1.500 din/kg. Pre tri godine, o uzgoju godžija na TV stanicama se pričalo potpuno neselektivno, bez kritike, a naglašavalo se da se po kilogramu može zaraditi i do 5.000 dinara, a po hektaru i 30.000 evra pa nije čudo što su se mnogi poljoprivrednici zainteresovali za uzgoj godžija očekujući brzu zaradu.

Oni koji se odluče na masovniji uzgoj godžija, na vreme bi trebalo da obezbede dovoljan broj berača, pošto su plodovi ove biljke izuzetno sitni. U svakom slučaju, treba razmisliti o potencijalima koje gajenje godžija nudi.


Tagovi

Godži Goji Slavko Bodvai Ruski Krstur Masovni uzgoj Berači Rodnost Kontroverza Divlje sadnice Sertifikat Rod Međuredni razmak Kvalitetne sadnice Bolesti Vegetacija Plamenjača


Autor

Đorđe Simović

Agrarni novinar 15 godina. Objavljuje u štampanim i elektronskim medijima u zemlji i regionu. Nosilac više nagrada za agrarno novinarstvo. Moto: "Nemoj pa se ne boj."

Izdvojeni tekstovi

Izdvojen oglas

KLUB

Zrele, rukom brane!