Kečkemetska ruža - najzahvalnija sorta kajsije, ali je voćari "rade za nulu"

 Aca Glišić iz Šuma pored ostalog voća gaji i kajsiju. Na površini od oko dva i po hektara zasađeno je oko 1.400 stabala tri različite sorte od kojih dominira kečkemetska ruža. Za ovogodišnji prinos on ističe da je zadovoljavajući, međutim cena je i ove sezone niža od očekivane. 

"Cena je nezadovoljavajuća, trenutno je ispod 100 i sa takvom cenom nema računa raditi. Dnevnica je između 3.500 - 4.000 dinara, nafta je skupa, zaštita takođe. Sa ovim prinosom od 15 tona po hektaru to je jako loša računica. Sadni materijal košta između tri i šest evra zavisno da l je naš ili uvozni, a za jedan hektar treba od 600 do 850 sadnica. Mora proći tri ili četiri godine da stigne na rod, tu je i đubrenje stajnjakom, mešavinom, azotom, pored toga i rezidba", nabraja šumljanski voćar i dodaje da samo jedna gajbica košta 80 dinara, a proizvodnja je oko 70 dinara po kilogramu, te to znači da rade za nulu. 

Prema njegovim rečima kajsija se sada plaća oko 80 dinara dok je kajsija za preradu i rakiju još i niže cene. 

"Cena treba biti bar 100 dinara da bi imali neku matematiku, sve ispod je gubljenje vremena."

Rod u hladnjači čeka kupca

U njegovom zasadu dominira kečkemetska ruža, dok na manjoj površini ima dve italijanske sorte. 

"Kečkemetska ruža je izuzetno dobra sorta i zastupljena je kod nas. Ne napada je apopleksija, dobro rađa, dobra je za konzum, dobra za rakiju, dzem tako da se može iskoristiti na više načina. Italijanske sorte su dobre samo za konzum dok za ostalo i nisu baš", objašnjava Glišić. 

Veći deo ovogodišnjeg prinosa Glišić je skladištio u hladnjači i čeka kupca. 

"Hladnjača, takođe ima svoje troškove. Kupaca ima, ali oni bi da zarade više od mene, ako ja kao proizvođač ne mogu. On kao trgovac da zaradi više - tu nesto nije u redu", pita se Glišić.  

Kasna sorta zahvalna za preradu 

Kečkemetska ruža je poreklom iz Mađarske. To je kasna sorta kajsije, rano prorodi i u povoljnim godinama obilno rađa. Sazreva u drugoj polovini jula. Kasno cvetna, pa često izbegava kasne prolećne mrazeve. Plod je srednje krupan od 40 grama do 50, asimetričan i sastoji se iz dve nejednake polovine. Meso je bledožuto, izuzetno sočno, slatkonakiselo, prijatnog ukusa i dobro se odvaja od koštice. Jezgro je gorko. Pokožica je glatka, narandžaste boje. Veoma je zahvalna za industrijsku preradu.

Stablo je bujno i razvija veliku krunu. Kod nas dosta zastupljena, pošto je pogodna i za hladnije oblasti. Lako se prepoznaje jer na peteljci od lista ima dva zaliska. 

Prema statističkim podacima iz 2005. godine, najviše kajsija se proizvodi u Turskoj (390.000 tona godišnje), Iranu (285.000) i Italiji (232.000). U Srbiji postoji 1,7 miliona sadnica kajsije, a godišnja proizvodnja je oko 40.000 tona.