Intenzivna ulaganja u voćarstvo, koja su počela pre 15 godina, daju odlične rezultate, smatra stručnjak sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, prof. dr Zoran Keserović.
Srbija ima napredne voćnjake, u kojima se primenjuju iste takve tehnologije, objašnjava za Novosti prof. dr Zoran Keserović sa Poljoprivredng fakulteta u Novom Sadu. On ističe da novi zasadi imaju protivgradne mreže, savremene sisteme za zalivanje, prihranu, koriste se računari, a država pomaže podsticajima.
"Razlog je jasan! Jabuke mogu da daju zaradu i do 30.000 evra po hektaru, a kilogram borovnica, koje rađaju 15 t/ha plaća se od dva do šest evra", kaže Keserović.
Dodaje da se naše voćarstvo vraća na velika vrata, jer se izvozi 120.000 tona jabuka, a od trešanja smo zaradili 10 miliona dolara. Sve traženija je oblačinska trešnja. Međutim, problem je sa šljivom.
"Godišnje imamo između 550 i 600.000 tona šljive. Oko 80% se preradi u rakiju, a manji deo ide u izvoz kao smrznuta ili suva šljiva. Potrebno je standardizovati tehnologiju sušenj, a od požegače i madžarike stvoriti poseban brend", smatra Zoran Keserović.
Foto: Biljana Nenković
Povezana biljna vrsta
Izvori
Tagovi
Autorka
