Kivi u našem kraju - koliko se tu klima pita?

Kada se klima i plodna zemlja delila, moguće je da smo mi bili na čelu reda. Umereno-kontinentalna klima, sa izraženim godišnjim dobima i zemljom za koju se kaže da šta god da se u nju ubaci, nešto će da nikne. Ali, da li je to baš tako? 

Snežana Adžić iz Čačka je htela da se igra geografije, i to joj za sada odlično uspeva. Tropske predele je preselila u svoj dom i sada u njenom dvorištu rastu banane, kivi, urme, nar, smokve. Na malom prostoru ima 22 stubaste voćke, pa šetnja kroz njeno dvorište se pretvara u najbrži obilazak od Južne Amerike do istoka Azije.

"Moji sinovi su programeri, rade u Beogradu i u razgovoru sa svojim kolegama koji proizvode orahe, lešnike, borovnice, rodila se ideja da se i u našoj kući povede razgovor na tu temu. Pošto smo muž i ja u penziji odlučili smo da kod nas u dvorištu posadimo kivi", kaže Adžićeva i dodaje da aktinidija, čiji je kivi plod, može da se kupi na institutu za voćarstvo Čačak, ali može da se nađe i kod privatnika.

Raste kao loza, podnosi velike minuse?

Oni su svoje aktinidije zasadili pre šest-sedam godina, a kako Adžićeva navodi, treće godine je rodio. Imaju četiri ženska i jedan muški i trenutno je u punom rodu.

"Vrlo je zahvalna biljka za održavanje, jer raste kao loza. Dakle, stoji napolju, podnosi velike minuse i ne moramo da je štitimo, kao recimo bananu. Još nema prirodnog neprijatelja, tako da nema ni prskanja", kaže naša sagovornica.

"Ovde u Šumadiji, u Čačanskom kraju zemlja je plodna, tako da šta god da zasadite - uspe. Mi godišnje imamo oko 200 kilograma sa tih pet komada. Nisu to neke velike količine, to smo i započeli više zbog nas i našeg dvorišta", kaže ova Čačanka i dodaje da su ovi plodovi neobični za naše krajeve isplativi, ali da ih oni ne prodaju nego poklanjaju prijateljima, komšijama, a završe i na stolu nekih vrtića.

U konsultaciji sa ljudima iz pomenutog instituta u Čačku, odlučili su i da na jesen podignu plantažu urmi na imanju u Mrčajevcima. Ne zna da li je do promene klime, ili je do takvog podneblja, ali Adžićeva navodi da ove tropske biljke uspevaju i da su neke banane u Čačku već rodile.

Ali, da li je baš sve tako?

Savetodavac u Poljoprivredno savetodavnoj stručnoj službi Valjevo Srđan Stanojlović navodi da aktinidiju kod nas niko ne gaji u nekom komercijalnom zasadu, već samo za ukras, za okućnicu, ali i da za to postoje razlozi. 

"Naše temperature nisu pogodne za gajenje mediteranskih biljaka."

"To je biljka tropskog, suptropskog područja, odnosno mediteranske klime. Najbolje uspeva gde su umerene klime, gde nisu veliki prestupi kao kod nas. Recimo, za Božić preko dana bude 19 stepeni, a uveče temperatura padne na minus pet. Možemo da kažemo da nije hladno, ali je velika temperaturna razlika i to ova biljka ne može da podnese", kaže Stanojlović.

Od kivija bi "ostali samo dugmići"

Kivi se gaji tamo gde nema zimskog mirovanja, gde nema temperatura na kojima strada. Kao sa orahom čendlerom, sporo izbacuje list i kasno kreće. Postoje sorte koje mogu da se sade i severnije, ima i onih koje se sade po primorju, po Dalmaciji, ali kod nas, kako ovaj stručnjak kaže, stablo mora dobro da se zaštiti.

"Kivi izmrzava na -10, -11, a takve temperature su česte kod nas. Nisu poslednje dve godine, ali recimo 2011. je bilo -25 stepeni Celzijusa. Na toj temperaturi ne ostane ni jedna biljka. Na -25 stepeni i šljiva od 15-20 godina izmrzne, pukne joj kora pa se tri godine oporavlja, a zamislite šta bi ostalo od kivija", kaže naš sagovornik i navodi aproksimativnu situaciju u kojoj bi se na komercijalnom zasadu desila takva temperatura u šestoj ili sedmoj godini. Šteta bi bila ogromna.

Kivi se, kaže, sadi kao orah - posadi se jedan do dva reda standardnog, pa jedan red oprašivača. U proizvodnim zasadima, na jednog mužjaka ide četiri do šest ženki.

"Vama se kod standardnog voća kao što su jabuke, kruške, šljive i slično u junu-julu formiraju cvetni pupoljci, odnosno rod za narednu godinu, a da bi se to desilo potrebna je određena suma niskih temperatura tokom zime. To pomaže da se izvši fiziološko sazrevanje polnih organa da bi voćke mogle sledeće godine da daju kvalitetan plod. Kod kivija tog perioda jarovizacije nema", kaže savetodavac i dodaje da ovo voće nema potrebu za tim i da zima ne postoji, on bi donosio rod sve vreme.

Da li će nas u skorijoj budućnosti klima demantovati dokazaće nam entuzijasti poput Snežane Adžić.