Komšije kažu da su banane zasadili iz estetskih razloga, zato što im se sviđa kako biljka izgleda i da su svesni da u našim klimatskim uslovima, iako rađa, plod banane ne može da sazri.
U naselju Tabane u Jagodini, desetak kuća krasi stabljika banane, a samo u Beličkoj ulici, u tom kraju, čak četiri kuće, jedna pored druge, imaju posađeno ovo egzotično voće u dvorištu, pored ulice. Komšije kažu da su banane zasadili iz estetskih razloga, zato što im se sviđa kako biljka izgleda i da su svesni da u našim klimatskim uslovima, iako rađa, plod banane ne može da sazri.
Prva, u ovom delu naselja, bananu je, pre četiri godine, zasadila Vesna Đokić, a ove godine pojavili su se prvi cvetovi i plodovi.
Prva uzgojena banana u Srbiji - ipak neće je biti na tržištu
"Baš je dosta cvetala. Kada je opao omotač tog cveta, pojavili su se mali plodovi, bananice u obliku onog formiranog svežnja banana. Ali ništa od lepih žutih i zrelih banana. Niti su uzrele, niti ima šanse da se to desi, ali je u svakom slučaju zanimljivo", kaže Đokićeva.
Od kada Đokići imaju bananu u dvorištu, i komšije su se zainteresovale za biljku tropskih predela. I ne samo komšije.
"Pelcer banane je snaja dobila od svoje koleginice. Nama se svidelo, estetski je lepo izgledalo u dvorištu, neobično, egzotično. Upravo iz tih razloga se i drugima sviđa kada je vide kod nas. Zato često prolaznici ulaze u naše dvorište, zagledaju biljku, mnogi pitaju da li rađa, koliko, a najčešće traže pelcere jer je biljka sama po sebi zanimljiva. Najbolje je u jesen da se posadi."
Naša sagovornica kaže da na jesen, negde u ovo vreme, krajem oktobra ili početkom novembra, biljka treba da se oreže.
"Na jesen se poseče stablo banane na otprilike 40 cm od zemlje i odatle na proleće izbije nova biljka. Posečena stabljika se zatim zaštiti slamom i najlonom i to se uveže kako je vetar ne bi odneo. Tako biljka prezimi i opstaje. Na proleće izbiju novi izdanci, tada traži dosta vode, i ništa drugo, kao prehranjivanje, bar mi to ne radimo. Raste kao luda. Inače od vetra se lišće pocepa na froncle", kaže Đokićeva.
Upravo od Đokića pelcer je uzela komšinica od preko puta ulice, Milena Vulić.
"Od komšinice smo uzeli pelcer pre tri godine da probamo da li će banana i kod nas da uspe. I uspela je! To je dekorativna biljka, neobična, pravi hlad, i zato smo je posadili. Nije zahtevna. Pelcere rasadimo i dajemo svima koji traže", kaže Vulićeva i dodaje da je imala prilike da poseti plantažu banana u Egiptu, gde je bila na medenom mesecu. Tamo je dosta saznala o uzgoju ovog tropskog voća koje je veoma traženo kod nas.
"Nemoguće je da rađa i sazri u našim klimatskim uslovima jer sada kada plod treba da raste kod nas kreće hladno vreme, a banana zahteva dosta toplote. Pet meseci treba da prođe od formiranja malog ploda do velikog ploda zelene boje. Tada se bere i odstoji da požuti. Inače, svi u kući volimo da jedemo banane", kaže sa osmehom naša sagovornica.
Prvi plodovi banana pojavili su se i kod Predraga Milosavljevića, dok najmlađu biljku ima Momir Ćirković koji je bananu posadio prošle godine, otprilike u ovo vreme.
"Unuci Petar i Strahinja su tražili pa sam je zato posadio. Svideo mi se list. Zalivao sam je svakog dana sa po deset litara vode. Dodao sam i stajsko đubrivo. I baš je napredovala. Inače, nikakvu posebnu negu ne zahteva. Ove godine su stablo napale smrdibube", ističe Ćirković i dodaje da mu je gajenje voća hobi pa tako u svom dvorištu ima i smokve, grožđe, jabuke i kruške.
Banana je biljka tropskih predela, ali može da se gaji i u našim krajevima. Nije preterano zahtevna po pitanju zemljišta, ali traži dosta vode. Drvo može da poraste do sedam metara, ali u našim klimatskim uslovima do četiri metra. Nadzemni deo je jednogodišnji, dok se višegodišnje stablo, rizom, nalazi pod zemljom. Matična biljka umire nakon plodonošenja, te iz rizoma izbijaju novi izdanci.
Foto prilog
Tagovi
Autorka
