• Banane u Srbiji
  • 20.07.2019. 12:00
  • Moravički okrug, Konjević

Prva uzgojena banana u Srbiji - ipak neće je biti na tržištu

Iako banana nije specifična za naše podneblje, ova voćna vrsta uspešno se razvija u okolini Čačka. Stručnjaci ipak smatraju da se ovo tropsko voće razvilo kod nas kao posledica klimatskih promena.

Foto: Depositphoto/SB_Stock
  • 526
  • 59
  • 0

Proizvođač iz Konjevića, kod Čačka počeo je da uzgaja bananu prvo u saksiji. U toku čitave zime redovno je zalivao i đubrio. Kada je prošao hladan period, presadio je u dvorište gde je uz sunce počela da se još više razvija i ove godine pojavili su se prvi žuti pupoljci i mali plodovi. Sada, na jednom stablu ima oko 40 banana.

Uzgoj banane kao posledica klimatskih promena

Ipak, stručnjaci navode da je ovaj slučaj samo posledica klimatskih promena ističući da neće biti iznenađujuće ukoliko se u narednim godinama pojavi još poljoprivrednih vrsta u domaćoj proizvodnji koje nisu karakteristične za naše podneblje. "Ovo je usamljeni slučaj i posledica sklopa mnogih mikro ekoloških faktora", kaže Duško Brković, doktor bioloških nauka na Agronomskom fakultetu u Čačku.

Brković je saglasan da klimatske promene i promene temperature imaju uticaj na razvoj novih i različitih vrsta voća u našoj zemlji, ali smatra da su male mogućnosti da se to razvije u tolikoj meri da se na našim pijacama nađe voće koje nije specifično za naše krajeve, piše Politika.

"Ovo jeste prilično senzacionalno. Jer, proizvođač je uspeo da uzgoji bananu, klasičnu suptropsku i tropsku vrstu, na otvorenom prostoru. Prethodno je dve godine rasla u saksiji u kućnim uslovima. Ali, ovo je ipak usamljen slučaj i posledica sklopa mnogih mikroekoloških faktora", objašnjava ovaj stručnjak.

Klima utiče na to šta će se uzgajati u Srbiji?

Temperature su u porastu, što pogoduje uzgoju tog voća. Prema rečima profesora, uzgoj ovog tropskog voća neće se proširiti na veću proizvodnju već će samo biti zastupljeno u privatnim manjim proizvodnim objektima uglavnom, kako je naveo, iz hobija. Ukoliko bi se ove vrste razvile u velikoj meri u domaćoj proizvodnji to bi, po njegovoj proceni, značilo da imamo drastične klimatske promene koje bi, objašnjava, znatno negativno uticale na ljudski i životinjski svet.

"Takvo voće ne može da ima ni prinos ni ukus ni kvalitet kao tamo gde se masovno gaji jer je klima najpogodnija. To je odgovor zašto je naša malina takva kakva jeste i pravi srpski brend jer je upravo ovde za nju najbolje podneblje. Zvanična svetska istraživanja pokazuju da su globalni porast temperature i kolebanja (amplitude) evidentni i da će biti sve učestaliji. Moguće je da će to sporadično i uticati na promene u asortimanu gajenih biljaka koje će se uzgajati u Srbiji. Pre svega voćnih zasada i to po principu "ako komšiji uspeva limun, zašto da ne probam i ja", navodi Brković.

Kod ratarskih useva, nećemo imati nove žitarice

Kada su u pitanju ratarske biljke, smatra da je teško prestati sa uzgojem već postojećih žitarica i da su male šanse za razvoj useva koji nisu tipični za naše podneblje kada govorimo o ovoj oblasti poljoprivrede.

"Možda će samo neke od njih moći da se gaje na većim nadmorskim visinama. Na primer, osnovne žitarice - kukuruz, koji je poreklom iz Srednje Amerike, gde su temperature znatno više nego kod nas. U Srbiji se kukuruz najpre gajio izrazito u nizijskim predelima", navodi Brković.

Kako objašnjava, sada je moguće videti kukuruz i na 800 ili 900 metara nadmorske visine i da je rod veoma dobar. Ipak, kvalitet kukuruza, po njegovom mišljenju, ne može biti isti na većoj nadmorskoj visini kao i u nižim planinskim predelima.


Izvori

Politika


Tagovi

Klimatske promene Uzgoj banane u Srbiji Duško Brković Uzgoj voća


Autorka

Andrijana Glišić

Andrijana Glišić

Student žurnalistike i ljubitelj digitalnih medija.

Izdvojeni tekstovi

Izdvojeni oglasi