Ko proizvodi "najslađe jagode" u vranjskom kraju?

I ovog marta zbog učestalih jutarnjih mrazeva proizvođač jagoda Dejan Ristić iz Buštranja kod Vranja, ne spava mirno. Svakog jutra se sa strahom budi strepeći da mu mraz unapred ne obere voće koje je već počelo da cveta u plastenicima. Zato, kada sa suprugom Stanislavom ode da ih otkrije pažljivo zagleda cvetove i listove ne bi li zapazio neželjene promene. Nada se da ih ove godine neće biti jer ih štiti agrotekstilnim platnom.

"Pred svaki sumrak jagode pokrivamo ovim platnom. Kada ih sa svih strana lepo ušuškamo i zatvorimo plastenike odlazimo kući u nadi da se do narednog jutra vremenske prilike neće pogoršati i uništiti zametnuti rod", kaže Ristić.

Sami proizvode sadnice

Ovakve mere zaštite preduzeo je bukvalno od trenutka kada su mu jednog jutra, pre par godina, u ovo vreme, osvanuli plastenici pod snegom. Dok je skidao sneg sa plastenika dugačkih sedamdesetak metara sve vreme je bio u snegu do pojasa. To ga nije pokolebao da se bavi ovim poslom u koji je ušao slučajno, kada je dobio sadnice od svoje rođake. Shvatio je da je unosan kada je prve jagode odneo na vranjsku pijacu.

"Odneli smo i trešnje po kojima je naše selo nadaleko poznato. Međutim, kupci su sa naše tezge kupovali samo jagode, tako da su nam trešnje ostale neprodate", kaže ovaj mladi jagodar.

Sorte alba i kleri uzgajaju na otvorenom - 20 ari i isto toliko u plastenicima. Sa njima ostvaruju najbolje prinose, ali ih Ristići proizvode i zato što su otporne na bolesti, pogodne za uzgajanje i rano sazrevaju. Kleri, prema njihovim rečima, ima jedan od najukusnijih, najmirisnijih i najdugotrajnijih plodova i zbog toga su traženi od kupaca. Prošle godine su svoj zasad obogatili i asijom, ali nisu dobili očekivane rezultate jer naručene sadnice nisu bile kvalitetne. Otuda je ovo dvoje supružnika rešilo da se sami oprobaju u proizvodnji sadnica i nisu se pokajali.

Njihove prve jagode u plastenicima stići će za prodaju krajem aprila i oni se trude da primene svo svoje znanje i umeće kako bi dobili željeni prinos. U zaštitu ovog voća koriste organske preparate kako bi dobili što kvalitetnije plodove.

"To radimo zato što želimo da se kvalitetom izborimo za svakog kupca. Jagode nikada ne beremo poluzrele i zato smo s pravom poneli epitet da proizvodimo najslađu jagodu na ovom području", kažu gotovo u glas Dejan i Stanislava.

Sporost državne administracije

Oni tokom poizvodne sezone svoje jagode plasiraju isključivo kupcima na vranjskoj pijaci, a snabdevaju i nekoliko piljara. Otuda u vreme berbe ustaju svakog jutra u pet sati da naberu plodove, koji se razgrabe do večeri. Ostalo Stanislava uz pomoć svoga oca Jovana, koji im stalno pomaže u održavanju zasada, proda na pijaci. Osim za svakodnevnu upotrebu njihove jagode koje nisu mnogo krupne Vranjanke kupuju za pravljenje soka, džema i slatka. Ovih đakonija ima i u domu Ristića, a za to se pobrine Stanislava sa svekrvom Maricom koja, dok su sin i snaja i dvoje unuka odsutni, brine o kući.

Marica se veoma ponosi svojom decom, a pogotovo sinom koji je posle smrti svoga oca, sa 22 godine preuzeo brigu o njihovom domaćinstvu. Iako mlad Dejan je obrađujući zemlju izdržavao porodicu. To čini i danas i namerava da se bavi poljoprivredom sve dok može da ostvari valjan prihod. Tokom proizvodne sezone on na svom imanju proizvede i pšenicu i kukuruz koji proda svojim mušterijama u obližnjem Trgovištu. Pravi i domaće vino i rakiju od grožđa koje proizvede u svom vinogradu.

Dosta vremena tokom godine provede i u očevoj radionici gde pravi priključke koji su mu neophodni u poljoprivrednoj proizvodnji. Od priključaka koje je napravio najviše koristi mehanizam za sadnju luka i pravljenje traka za sadnju jagoda. On koji živi od poljoprivredne proizvodnje smatra da bi još mladih ljudi našlo interes da se njome bavi, ali da resorno ministarstvo mora mnogo toga da promeni u ovoj oblasti.

To može da uradi samo ako pažljivo sluša predloge poljoprivrednika i nikako ne dozvole da jedan srpski domaćin čeka na povraćaj sredstava za kupljenu robu. On sam je pre tri godine konkurisao za povraćaj sredstava za cevi koje kupio za podizanje plastenika. Tek posle dve godine na njegovu adresu stigla je poruka da im pošalje originalni račun, što je i uradio. Otada je prošlo već godinu dana i opet nema nikakvog odgovora, i neizvesno je da li će ga biti.