Ukoliko u septembru i oktobru cvetojed u pupoljcima položili po jedno jaje, na proleće ovi cvetni pupoljci ne kreću.
Kruškin cvetojed (Anthonomus pyri) značajna je štetočina, jer može uništiti i do 70 odsto cvetova. Ukoliko u septembru i oktobru cvetojed u pupoljcima položili po jedno jaje, na proleće ovi cvetni pupoljci ne kreću. Specifična je vrsta rilaša i rasprostranjena je svugde gde se gaji kruška, a ovo voće mu je i jedini domaćin.
Dužine je oko pet do sedam milimetara, a boja tela mu je mrko-crvena. Veoma je sličan, zbog boje i veličine, cvetojedu jabuke. Razlikuju se po položaju svetle pruge na pokriocima koja je kod kruškinog cvetojeda ravna (poprečna), dok kod jabučnog cvetojeda u vidu slova "V".
Larva je prljavo-bela i nema noge. Dužine je oko 3,5 mm. Lutka je svetlo žute boje. Jaja su bele boje i ovalnog oblika. Dužina im je 0,8 mm, dok je širina 0,6 mm.
Ova štetočina ima jednu generaciju godišnje, prezimljava u stadijumu jajeta ili tek ispiljene larve u pupoljcima kruške. Odrasli insekti počinju da se javljaju u "normalnim" godinama od sredine maja, pa do sredine juna. Posle kraće dopunske ishrane na mladim letorastima povlače se na skrovita mesta na letnju dijapauzu do jeseni.
Nakon toga, odrasle jedinke javljaju se u jesen, obično sredinom septembra ili u drugoj polovini septembra do polovine oktobra. Tada se dopunski hrane, a zatim dolazi do parenja i polaganja jaja u cvetne pupoljke tako što izbuše otvor na gornjem delu pupoljka i u osnovi polože po jedno jaje.
Praktično, odrasli cvetojed izgriza pupoljke već u jesen, u septembru i oktobru, odlažući najčešće po jedno jaje u svaki pupoljak. Iz jaja se pile larve koje se hrane tkivom cvetnog pupoljka i na taj način unište nekoliko cvetova - čitavu cvetnu ložu.
Tokom jeseni se pili manji broj larvi, masovno piljenje je u februaru. Na jesen, simptomi prisustva kruškinog cvetojeda u zasadu su mali otvori na pupoljcima, mesta polaganja jaja, a u proleće se cvetni pupoljci ne otvaraju i polako se suše.
U dobro negovanim zasadima kruške, pojava ove štetočine je retka. Ukoliko se pojavi, ako je konstatovana štetnost u prethodnoj godini, suzbijanje se obavlja u jesen kada insekti dolaze na stabla i pre nego što počnu polaganje jaja.
Prskanje se obavlja pre odlaganja jaja, u septembru i oktobru, ukoliko je u proleće primećena veća šteta u voćnjaku. Tretman se izvodi posle berbe. Tretiranja su moguća i sredinom maja, odnosno sa izlaskom odraslog cvetojeda iz pupoljka, prilikom njegove dopunske ishrane, ali su tada štete već načinjene.
Kako utvrditi prisustvo štetočina da bi se zimskim i ranoprolećnim tretmanima suzbili?
Najčešće, da bi se kruška zaštitila od navedene štetočine, prska se jednom - sredinom ili krajem septembra. U zapuštenim voćnjacima, tretman treba ponoviti za nedelju dana.
S obzirom na to da kruškin cvetojed ima jednu generaciju godišnje dovoljno je jedno tretiranje za njegovo suzbijanje i to preparatima na bazi fosmeta (0,15 - 0,20 %), kao i na bazi aktivne materije cipermetrin EC (1,5 l/ha), lambda-cihalotrin (0,2 L/ha).
Naslovna fotografija: Jasna Bajšanski/Shutterstock/Tomasz Klejdysz
Tagovi
Autor