Kruškina buva - mere suzbijanja

Tri vrste kruškine buve mogu se pronaći u našim voćnjacima: obična (Psylla piri), velika (Psylla pirisuga) i mala (Psylla piricola). Najznačajnije štete, u ekonomskom pogledu, pravi obična kruškina buva. Godišnje ima četiri do pet generacija, a brzo se razmnožavaju.

Štete od kruškine buve

Mlado lišće, mladari, pupoljci i plodovi na udaru su larvi, koje sišu sokove. Listovi se tada uvijaju i žute, cvetovi, pupoljci i mladi plodovi opadaju. One luče i mednu rosu, koju naseljava gljiva čađavica, zbog čega plodovi crne.

Odrasle jedinke kruškine buve prenose fitoplazmu Pear decline, koja dovodi do propadanja kruške.

Čovek je krivac?

Stručnjaci smatraju da je čovek kriv za množenje kruškine buve, jer želi da ostvari profit. Na njenu pojavu utiče: preterano đubrenje azotom, bujnost zasada, gustina sklopa (do 10.000 sadnica/ha), osetljivost sorti, jačina rezidbe, navodnjavanje, uništavanje korova, uništavanje prirodnih neprijatelja i brzo prilagođavanje pesticidima.

Suzbijanje kruškine buve

Kruškina buva prezimljava u odraslom stanju najčešće u pukotinama kore. Suzbijanje tokom vegetacje je veoma teško. Tokom perioda od maja do avgusta potrebno je koristiti insekticide, koji se koriste za subijanje kruškinog smotavca: Dimilin ili Zolon.

Odrasle insekte je potrebno suzbiti u jesen i proleće, pre opadanja lišća i kretanja vegetacije. Pre polaganja jaja koristi se neki od piretroida uz dodatak mineralnog ulja.

Foto: Jelena Perenčević