Kupinari: Ugrožen je opstanak srpskog seljaka

Kada su u pitanju ovogodišnje vremenske neprilike, kupinari su se snagom i voljom izborili sa aprilskim mrazem i junskom sušom, a plod koji je stigao za branje, u zasadima koji su navodnjavani, je zadovoljavajućeg kvaliteta. Ali za knjaževačke kupinare mukama nije došao kraj.

Igor Mladenović (35), ekonomista, poljoprivrednik i predsednik udruženja "Voćari Knjaževca" upoznao nas je sa borbom koja se vodi između ovdašnjih voćara sa hladnjičarima i prekupcima, a koja ugrožava ne samo novi proizvodni ciklus, već i sam opstanak srpskog seljaka.

Voćarstvo osnovni izvor prihoda

Knjaževački kraj decenijama unazad razvijao se na voćarstvu, kako zbog pogodnog podneblja, tako i zbog nekadašnjeg prerađivačkog giganta "Džervina", koji je u međuvremenu privatizovan. I danas, većina poljoprivrednika živi od voćarstva, kao osnovnog izvora prihoda.

Tako je i tročlanom domaćinstvu Mladenovića iz Trgovišta, koji imaju oko hektar zasada kupina, pretežno sorte čačanka i loh nes, uz mlade zasade višnje, još uvek bez prinosa.

"Svi se u porodici bavimo poljoprivredom i živimo od zemlje. Roditelji su nekada radili po propalim knjaževačkim gigantima i moralo je da se preživi. Zemlju smo nasledili od dede i počeli da radimo i širimo dedovinu malo po malo. Ovo je siromašan kraj i gotovo svi koji su vredni bave se poljoprivredom, kao osnovnom delatnošću ili makar zbog dodatnog prihoda za dopunu kućnog budžeta. Ovogodišnji prinos čačanke je u proseku 15 t - 20 t po hektaru, a loh nesa je bar sa duplo manjim rodom" kaže Igor.

Monopol hleb deli

I dok se berba loh nesa privodi kraju, čačanka ulazi u pun rod, a knjaževački "Džervin" odbija da otkupi kupinu, otvaraju se vrata raznoraznim prekupcima i hladnjičarima, koji su cenu najpre oborili na 40 do 50 din/kg, da bi je sada podigli na 50 do 60 din/kg. Takva cena kupine je više nego duplo manja od njene stvarne vrednosti i za kupinare znači propast, ali ne i za izvoznike.

"Od početka godine uveravali su nas da će se cena kretati od 80 do 100 dinara, a onda je odjednom rečeno da 'Džervin' ne želi da otkupi kupinu, iako je kapacitet ogroman, a kvalitet robe po ovoj vrućini besprekoran. To je za nas proizvođače predstavljalo šok i nevericu. Sada na scenu stupaju prekupci samovoljno, ucenom i pretnjama, po principu - ako ti ne odgovara, baci. Cena od 50 din za konzum sortu loh nes je pljuvanje u lice svakom poštenom radu. Niko ne prati troškovnu skalu, svi se pravdaju tržištem, koje i ne postoji, jer se sve dogovara između Unije hladnjača i izvoznika, tako da nam monopol hleb deli. Prošle godine kupina pire izvezena je po ceni od 1.35 €, a otkupljena za 30 evrocenti, ove godine biće isto. Gde bi bio izvoz bez nas voćara? Skupo izvoze sirovinu, a uvoze prerađevine nikakvog kvaliteta za male pare, jer je jeftinije da se uveze nego proizvede. Neka se zapita narod šta kupuje i jede za niske cene. Kvalitet košta. Govorim u ime mojih voćara koje slušam svaki dan, jer nije samo kupina u pitanju, tako je i sa drugim voćem", priča Mladenović.

Upoređujući rod i cenu višnje i kupine, naš domaćin ističe da je ove godine kvalitet višnje bio lošiji, a da je otkupljivana čak i za 90 din, dok je prošle godine ista cena važila i za kupinu i za višnju. On smatra da je ovako niska otkupna cena kupine pokušaj otkupljivača da nadomeste propuste u otkupu višnje i dodaje ona nikada ne bi smela da bude skuplja od kupine.

Kupina iziskuje mnogo rada i ulaganja