Lakše proizvesti kupinu od maline - da li joj je cena konkurentnija?

Težak je seljački posao, gledaš u nebo, otkupljivače, državu i dok tako gledaš, ode snaga i najbolje godine. Ovako svoj trud i rad opisuju oni koji se bave proizvodnjom kupine, a nakon jakog nevremena koje je zahvatilo mnoge krajeve Srbije, većina sleže ramenima i gleda u ono što je ostalo od kupinjaka i roda, a u šta je uložen veliki trud, rad i novac.

Zasadi su u dobrom stanju

Za razliku od malinjaka, kupinjaci su u mnogo boljem stanju, jer je ova voćna vrsta sama po sebi otpornija. U prethodne dve godine, otkupna cena bila je relativno dobra, pa su proizvođači ulagali i sređivali ih. Na području Kolubarskog okruga pod ovim voćem je oko 1.200 hektara, a sve više je parcela na kojima je postavljen sistem za navodnjavanje i mreže za zasenu. Time se dobija na kvalitetu roda, jer je osetljiv na visoke temperature.

"Kupina je manje zahtevna od maline, lakše se bere jer je krupnija i dobri berači mogu da naberu i 150 do 200 kilograma dnevno. I ona je u odnosu na ranije godine devastirana jer je otkupna cena bila 25 i 30 dinara, pa mnogi nisu hteli ni da je beru", kaže specijalista fitomedicine Saša Radosavljević.

"Posle nekoliko takvih godina, u prethodne dve godine cena je bila solidna pa su proizvođači nešto više i ulagali u kupinjake, koji su sada sređeniji."

Nema je u hladnjačama 

Procene su da će ovogodinjeg roda biti za oko 30 procenata manje u odnosu na prošlu godinu, a Radosavljević smatra da cena ni ove godine ne bi trebalo da bude niska.

"Ono što se malo zna je da se kupina u Evropi koristi dosta u medicinske svrhe, u odnosu na maline kojih još uvek ima u hladnjačama, ove nema i mislim da će cena ići na više. Trenutno je otkupna cena 120 do 130 dinara u šabačkom kraju koji prvi počinje berbu. Berba je počela i u valjevskom kraju i moja neka lična procena je da će cena na kraju biti između 200 i 300 dinara. Da imam kupinu, ulagao bih u nju", iskren je naš sagovornik.

"Ko je radio punu agrotehniku, imaće dobre prinose i ja mogu da navedem primer jednog proizvođača, to je Nikola iz sela Zabrdica, koji je imao neverovatan napredak i očekujem da će imati 2,5 do 3 tone po hektaru ove godine. Neverovatno je da je visina, po mojoj proceni oko 2,6 metara, a širina lastara je po metar."

Prerada - bolna tema

Ona je dosta otpornija biljka i ima jači korenov sistem i ako se odabere odgovarajuća sorta, uspeh mora doći.

"Često me pitaju koju sortu gajiti. Ja, lično, bih zasadio oko 85 procenata čačanske selekcije iz razloga što je krupna, otpornija na bolesti, za razliku od slatkih sorti. Ostalo bi bila sorta tri krune ili loh nes. To su slatke varijante, lepše za preradu, ali imaju manje prinose. One su idealne da se gaje na manjim površinama, da se konzumiraju sveže ili prerađuju u sokove, ali ako želite da od toga zarađujete, onda se naravno gleda da se dobije što veća količina ploda", kaže ovaj stručnjak.

Radosavljević kaže da se malo ljudi odlučuje da prerađuje voće u gotov proizvod i to ne samo kupinu, nego i maline, jagode, višnje. 

"U ovoj struci sam 23 godine i to pitanje prerade mi je nešto najbolnije. Evo na primer, od kilograma malina i 200 grama šećera možete dobiti sirup i od njega 4 do 5 litara soka kada se razblaži sa vodom, a nema ko ne zna koliko je malina zdrava, isto je i sa borovnicom, kupinom. A onda dođete u situaciju da odete u neku hladnjaču kao kupac njihovih proizvoda, a onda vam donesu neko gazirano piće", kaže Saša Radosavljević i dodaje da retko gde imate i ugostiteljski objekat gde možete da popijete domaći sok, a to je velika šteta.

Inače, ove godine, po 15. put na Stavama, 30. jula, održaće se manifestacija Dani kupine. Pored izložbe, biće nagrađeni i proizvođači, a u pratećem delu programa, posetioci će moći da probaju proizvode od kupine, biće i štandova domaće radinosti.