Leska i njene bolesti - kako ih sprečiti?

Leska pripada porodici Corylus i uzgaja se zbog jestivih plodova. Može da se gaji u formi žbuna ili stabla. Cvetanje i oprašivanje lešnika se odvija tokom zime. Ženski cvetovi su mali i neprimetni, dok su muški zapravo duge rese. Kod podizanja zasada leske poželjno je da u zasadu imamo 3-4 sorte da bi se obezbedilo dobro oprašivanje i rodnost.

Tržišna vrednost lešnika raste i kod nas su u poslednje vreme podignuti mnogi zasadi. Podizanje novih zasada leske odgovara širenju mnogih bolesti, koje dovode do smanjenja tržišne vrednosti plodova, smanjuje rodnost ili potpuno može da uništi zasad leske.

Da bismo preduhitrili pojavu mnogih bolesti potrebno je sprovoditi preventivne mere:

• Obratiti pažnju kod izbora lokacije. Da li je na toj parceli bilo stabala drveća? Ukoliko smo uklonili stabla i panjeve potrebno je zemljište odmoriti od višegodišnjih zasada i gajiti zeljaste biljke. Da li u okolini ima divljih žbunova leske ili zasada? U kakvom su stanju?
• Izabrati otporne sorte
• Koristiti zdrave i deklarisane sadnice
• Održavati higijenu zasada
• Redovno obavljati rezidbu
• Sprovoditi zaštitu zasada
• Pratiti vremensku prognozu.

Ukoliko se koriste hemijski preparati radi zaštite treba ih primenjivati u skladu sa integralnom poljoprivrednom praksom kako bi se zaštitili prirodni neprijatelji biljnih vaši i grinja koji su prenosioci mnogih bolesti. Potrebno je obavljati stalni nadzor nad štetočinama jer one oštećuju lesku i tako omogućuju prodor mnogih uzročnika bolesti.

Bolesti leske

Trulež korena drvenastih biljaka

Gljivica Armillaria mellea izaziva trulež korena drvenastih biljaka. Najveće štete pričinjava kada se zasad leske podiže na parcelama sa kojih su iskrčene šume, šikare, stari voćnjaci ili vinogradi.

Simptomi oboljenja se ispoljavaju u slabom rastu lastara, lišće prevremeno žuti i opada. Sve se završava sušenjem biljke. Tokom toplih letnjih meseci biljke mogu iznenada da se osuše. Bolest se javlja na jednoj biljci, a zatim se širi koncentrično u zasadu. Pri osnovi stabla javljaju se pečurke boje meda. Gljiva se širi kroz zemljište dugim nitima rizomorfama i ponekad može da pomogne kopanje kanala oko napadnute biljke.

Suzbijanje je veoma otežano. Gljivica se nalazi duboko u zemljištu i u unutrašnjosti korena i na taj način je zaštićena. Osnovna mera zaštite je preventivna. Sadnju treba obavljati na parcelama koje su 4-5 godina bile bez drvenastih biljaka.

Bakterioza leske

Bakteriozu leske izazivaju Xanthomonas arboricola pv. corylina i Pseudomonas syringae pv. avellanae, a simptomi su im veoma slični. Xanthomonas arboricola pv. corylina izaziva oboljenje bakterijska plamenjača leske, dok Pseudomonas syringae pv. avellanae izaziva bakterijski rak leske. Ove bakterije napadaju sve delove biljke i uzrokuju pojavu tamnih pega, nekrozu pupoljaka i grančica i rak rana na granama leske iz kojih se može pojaviti iscedak. Listovi propadaju, ali ostaju na granama. Širenju oboljenja pogoduju kišne godine. Bakterioze dovode do sušenja pojedinih grana, a na kraju i cele biljke.

Suzbijanje se sprovodi uklanjanjem zaraženih grana 60-90 cm ispod mesta zaraze i celih biljaka i tretiranjem sredstvima na bazi bakra pre vegetacije i na početku vegetacije, odnosno pre otvaranja pupoljaka.

Pepelnica leske

Phyllactinia guttata je gljivica koja izaziva pepelnicu leske. Na naličju lista se stvara brašnasta navlaka u obliku beličastih pega. Zbog pojave na naličju lista ova bolest se teže uočava. Pege se brzo šire i zahvataju ceo list. Obično se javlja u kasno leto, krajem avgusta i početkom septembra. Tada su štete manje. Ukoliko se bolest pojavi ranije i štete su veće. Dovodi do propadanja lista. Povećana vlaga pogoduje pojavi i širenju bolesti.

Mere zaštite se uglavnom ne preduzimaju zbog kasne pojave oboljenja. Ukoliko se oboljenje ranije javi može se uspešno suzbijati preparatima na bazi sumpora.

Osim tih oboljenja na lesci se takođe mogu javiti:

• sušenje grančica i trulež plodova koju izazivaju gljivice iz roda Monilia - M. laxa i M. fructigena,
• trulež jezgra lešnika koju izaziva gljivica Nematospora coryli,
• virus mozaika.

Foto: pixabay.com