• Tržište
  • 20.07.2019. 16:00
  • Južnobački okrug, Vojvodina, Bečej

Malina: Rod je dobar, ali niko neće da je bere

Slaviša Dabižljević iz Bečeja, po zanimanju agrarni novinar, pre tri godine započeo je uzgoj malina sorte Polana, na parceli od 30 ari. Obilazi ih gotovo svakodnevno i kaže to je njegovo mesto za odmor i uživanje.

Foto: Jelena Gajić Đokić
  • 327
  • 50
  • 0

Na istoj površini prethodno je uzgajao soju, kukuruz i pšenicu. Nakon razgovora sa ljudima koji uzgajaju maline u Bačkom Dobrom Polju, Ratkovu i mnogim mestima širom Vojvodine, kaže, uvideo je da tu ima vajde.

"Kada smo porodično krenuli u uzgoj ove voćke, posadili smo 2.000 sadnica u devet redova. Kada se sve sabere dužina je 1.000 metara. Uspeli smo da izbušimo bunar, na 12,5 metara je izašla voda. Imam dovoljan kapacitet da mogu da zalivam maline. Preko sistema kap po kap dodajem i na početku imam jednu zaštitu. Posle više ne prskam. Neću ni radi sebe, moje porodice ni radi kupaca“, objašnjava Slaviša Dabižljević.

Prošle godine prihodi izostali

Podstakla ga je i misao da će biti zarade. Međutim, prošle godine zabeležio je prvi najveći minus. Pre svega, otkupna cena bila je veoma niska. Svega 80 dinara za kilogram. Ali, tu nije bio kraj mukama.

"Berači dnevno naplaćuju 2.000 dinara, a da bih mogao da ih isplatim njihov osmočasovni rad i da nešto ostane nama, svako pojedinačno morao bi da nabere od 3 do 3,5 kilograma za sat vremena. Tako prošle godine nismo imali nikakvih prihoda. Nisam hteo da raskrčim malinjak, kao što su to učinili pojedinci nezadovoljni situacijom. Moja parcela ipak je pored puta pa može da se nabere i na malo i na veliko", iskren je ovaj malinar.

Niko neće da bere malinu

Ove godine otkupna cena na veliko iznosi 150 dinara po kilogramu, za drugu klasu uzgajivači mogu dobiti 130 dinara po kilogramu i 110 dinara za plodove ubrane kombajnom.

Da je uzgoj maline u Vojvodini uzeo maha najbolje govori podatak da su  pojedinci ovu voćku počeli da sade na velikim površinama - od jednog pa do deset jutara. To je, tvrdi naš sagovornik, neisplativno jer nema radne snage. Oni koji žele da malinu rade kombajnom, moraju uložiti daleko više. To su investicije koje ne mogu da se isplate na duži period.

"Imam dobar i kvalitetan rod. Zvao sam radnike i nudio im 50 odsto zarade - po kilogramu 75 dinara je njihovo, a 75 dinara moje. Od tog iznosa treba da platim troškove i da nosim malinu otkupljivačima. Verujte, još uvek ne mogu da nađem berače. Zato porodično radimo", požalio nam se sagovornik.

Koliko daš, toliko će ti se vratiti

Malina je vrlo zahvalno voće. Uz adekvatnu brigu i negu, rod je siguran. Što se tiče isplativosti proizvodnje - koliko daš, toliko će ti se i vratiti, prema rečima ovog Bečejca.

"Uložio sam minimalno i očekujem da ću od ovih 1.000 metara dobiti, recimo, jednu tonu što je 150.000 dinara. Za mene i moju četvoročlanu porodicu to je dobar dodatak. Uvek sam za to čovek da uradi nešto svoje i da zaradi na svojoj zemlji“, kaže Slaviša i napominje da veliki problem u malinarstvu predstavlja kartel i kartelizacija srpskog tržišta na svim nivoima agrara.

Sa ovom njegovom tvrdnjom, ubeđen je, složiće se mnogi poljoprivrednici. On kaže da je među otkupljivačima prisutna tzv. dogovorna ekonomija, koju poljoprivredni proizvođači često ne mogu da ispoštuju i onda nastaju razni problemi.

Kvalitet osigurava prođu na tržištu

U Vojvodini uspevaju sorte Polana i Polka. Kvalitet ploda bolji je nego u Poljskoj, odakle je nastala ukrštanjem dve sorte: heridza i zeve jesenje. Na tome možemo da zahvalimo klimatskim uslovima koji pogoduju kvalitetnom razvoju ovih sorti. Dobar i kvalitetan proizvod ima prođu na tržištu pa tako Dabižljevići svoje plodove plasiraju i ugostiteljskim objektima.

"Ima nekoliko restorana u Novom Sadu koji poručuju od nas. Do pet kilograma cena je 300 dinara po kili, a sve preko toga je stvar dogovora. Osim toga, malinu koristimo i u našem domaćinstvu. Pošto prošle godine nisam hteo da prodajem po 80 dinara, od ubranih plodova pekli smo rakiju, pravili liker i sok, a bilo je i za neku teglicu slatkog. Iako smo to radili za naše potrebe, uvideli smo da postoji veliko interesovanje za te proizvode", kaže Dabižljević. 

Novinarstvo kao inspiracija za pokretanje sopstvene proizvodnje

Slaviša Dabižljević u televizijskom, agrarnom novinarstvu dve je decenije. Priče sa mnogim stručnjacima iz oblasti poljoprivredne prizvodnje, proizvođačima pa tako i mnoge reportaže koje je snimio u Srbiji i inostranstvu, doprinele su tome da i sam postane poljoprivredni proizvođač i nije se pokajao.

"Želja mi je bila da uzmem neku parcelu. Mislim da ima koristi da se čovek bavi agrarom jer je svoj na svome. Tvoja njiva, tvoja sloboda. Kada se sve sagleda i podvuče crta, mislim da onaj ko ima zemlju treba da se bavi intenzivnijom proizvodnjom - malinom, kupinom, jagodom ili nečim drugim. Ima vajde baviti se poljoprivrednom proizvodnjom", zaključuje naš sagovornik.


Tagovi

Bečej Berba malina Slaviša Dabižljević Berači Kartelizacija srpskog tržišta


Autorka

Zorana Bogdanović

Zorana Bogdanović

Diplomirana novinarka. Sarađivala kao novinarka, dopisnica i reporterka za nekoliko različitih medija. Najviše voli teme o životu, radu i problemima, "običnog" čoveka.

Izdvojeni tekstovi

Izdvojeni oglasi