AgroKlub.rs

\

Voćarstvo

Dobrodošli na AgroKlub.rs!


Zaboravljena lozinka?
Novi korisnik - Registracija!

Gde se nalazim? AgroKlub.rs » Voćarstvo » Malina - šta dalje?

Malina - šta dalje?

Utisci iz Poljske člana radne grupe

Malina - šta dalje?

Datum: 16.07.2017. 16:30

Kategorija:

Voćarstvo

Članovi Radne grupe uverili su se da je malina u Srbiji daleko kvalitetnija od one u Poljskoj. I vizuelno i organoleptički. Pitanje koje se nameće - kako to iskoristiti?

Nakon povratka iz Poljske, član radne grupe i direktor zemljoradničke zadruge "Agro Eko Voće", u Arilju i predstavnik proizvođačke grupacije malinara Božo Joković sumira utiske viđenog i daje konkretne predloge.

Utisci iz Poljske

Radna grupa, oformljena na sastanku u Vladi Srbije obišla je zasade, bila prisutna u berbi maline i razgovarala sa proizvođačima. Osim toga naša delegacija posetila je i tri hladnjače i jednu kooperativu.

Prema Jokovićevim utiscima, Poljska je velika i uređena zemlja, dobro je organizovala poljoprivredu i u okviru nje malinarstvo. Sprovela je reonizaciju, ojačala proizvođacke grupe i napravila nezavisne odnose u lancu malinarstva. Međutim, to ne prati kvalitet proizvedene maline.

Sortiment letnje maline drastično lošeg kvaliteta

Loš kvalitet poljske maline

Kao posledica mraza i bolesti prinosi su ove godine desetkovani. U letnjoj berbi očekuju prinose od oko 3t/ha. Jesenje branje će kasniti 2-3 nedelje. Naime, posle kasnog mraza, oni su pokosili izdanke visine 20cm, a kodicija zasada je veoma slaba. Očekuje se pad prinosa od 40-50%.

"Sortiment letnje maline je drastično lošeg kvaliteta. Ponegde ima kvaliteta kod konzumnih sorti. Rod najviše prodaju u industrijsku preradu. Cene su od 0,95€ (114,18 din) za drugu klasu, 1,05€ (126,20 din) za prvu klasu i 1,20€ (144,23 din) za ekstra klasu plus PDV od 7%. Kada se to sve iskalkuliše dolazimo do prosečne cene od 1,10€ (132,21 din) plus PDV. Prevedeno u dinare to otprilike iznosi oko 145 dinara. Nismo uzimali u obzir malinu za svežu potrošnju pošto se to kod nas radi samo sporadično i na malim parcelama", objašnjava Božo Joković.

Poljska malina po sortimentu ne može da parira srpskoj

On zaključuje da Poljska nema sortiment koji bi mogao da konkurise našim malinarima u zapadnoj Srbiji.

"Poljska malina nema tržista kao mi: francusko, nemačko, skandinavske zemlje, Japan, Kanadu, Ameriku. Nemaju rolend u frakciji 95/5, 90/10, u pakovanju malih kesa 4x2.5, 10/1. Nemaju kulturu branja što smo videli po veličini i dubini gajbice koja nema otvore. U njih beru 3-4 kg. U komori hladnjača smo videli baru od isceđene maline lošeg kvaliteta", napominje Joković.

Mala slast poljske maline

Poljaci nemaju kulturu branja

On dodaje da Poljaci malinu beru i u pravougaone duboke posude zapremine jedne četvrtine gajbe. "Tamo staje 2kg i to se plaća 5 zlota, što je 1,20€ (144,23 din) po kilogramu plus PDV 7%. U proizvodnim zasadima savremena agrotehnika je slabo zastupljena. Oni nemaju sisteme za navodnjavanje sa đubrenjem, a uz to imaju hladniju klimu sa nedovoljno sunca", kaže Božo Joković.

Joković ističe da su razgovorima s poljskim kolegama saznali da je osnova za formiranje početne cene trenutno stanje na tržištu kao i procena roda u Srbiji. Za razliku od ranije ne primaju subvencije po kilogramu kao nekad. Kooperative rade kao deoničarska drustva bez mogućnosti uticaja i odlučivanja svih članova. Sadržaj šećera po briksu im je 8,3% za razliku od ariljske maline koja ima 13,5%.

Da li nam je Poljska konkurent?

Prema mišljenju Boža Jokovića, Poljska nikako ne može biti konkuret po kvalitetu malini proizvedenoj u zapadnoj Srbiji gde je stacionirano Ariljsko malinogorje sa specifičnim geo-poreklom. A osnova svega su vrhunska organoleptička svojstva malina vilameta i mikera.

Hladnjača s malinama u Poljskoj

"Kada je reč o kvalitetu maline, dobru malinu imaju: Mačva, Podrinje, centralna Srbije, kao i južni deo Srbije gde se, takođe, proizvodi vilamet i miker. Iako je malinartvo u Vojvodini u povoju, mogu reći da je kvalitet tamošlje polke i polane za dva koplja iznad kvaliteta tih sorti u Poljskoj. Ali neophodno je da razdvojimo kvalitet gajenih sorti.

Sami sebi najveći konkurenti

Na osnovu svega viđenog u Poljskoj ali i iskustava u proizvodnji i plasmanu poslednjih godina Joković zaključuje da smo samo sebi - najveći konkurenti. To je obrazložio u 7 tačaka i poslao u Vladu Srbije:

  1. Proizvođači su nedovoljno organizovani u udruženja i zadruge. Nema vise socijalizma, već sve zavisi od ponude i tražnje. Moramo unaprediti tehnologiju proizvodnje malina kako bismo podigli prinos po jedinici površine;
  2. (Ne)saradnja na liniji hladnjačar-proizvođač, definisana obostranim nepoverenjem. To treba prekinuti i ojačati grupacije proizvođača kako bi bile nezavisne i konkurentne na tržištu;
  3. Menadžment nam je loše organizovan. Trebalo bi kvalitetnije istražiti tržišta. Saradnja sa resornim ministarstvom je slaba. U Ministarstvu poljoprivrede bi trebalo da imamo sigurnu kuću od koje ćemo dobiti logističku podršku;
  4. Malinu još nismo proglasili strateškim proizvodom. Nedostaje nam dugoročna strategija razvoja koja bi uključila reonizaciju proizvodnje, stepen prerade u gotove proizvode i plasman u svežem stanju. Sa podizanjem savremenih zasada maline potrebno je u proizvodnju uvesti još neke voćne vrste;
  5. Nismo oformili telo sa nekoliko izvoznika i zadruga koje će biti nosioci plana proizvodnje i plasmana, sa prisustvom banaka i osiguravajućih kuća gde bi se znala pravila, a odbacili špekulanti i nakupci. Potrebno je dosledno primenjivati Zakon o zaštiti konkurencije kao i Zakon o sezonskim radnicima;
  6. Nismo uveli fer trgovinu. Kod nas se primenjuje dogovorna ekonomija. To u praksi znači da sav rizik snosi proizvođač;
  7. Potrebno je da država ima aktivniji pristup svemu. Da pruži sva raspoloziva sredstva u proizvodnji maline, omogući primenu nauke i olakša pristup fondovima i tako sve podigne na viši nivo.

Još nekoliko reči umesto zaključka

Božo Joković zaključuje da Srbija nema više zaliha kao pre 4 meseca. Veliki je pad proizvodnje u svetu i da tu šansu Srbija mora iskoristiti.

Zasad maline

"Slobodno možemo reći da minimalna cena naše maline može biti uvećana za 20-30 evrocenti na osnovu kvaliteta pre svega za sorte vilamet i miker gde briks dostiže do 14% što se tiče polane kod nje je briks 11% i na tome se mora raditi. Rešenje je da nove zasade podižemo sortama vilamet i miker. Moramo podići prinose i početi malinu da prerađujemo. Moramo ojačati proizvođače i preko udruzenja i zadruga im omogućiti pristup banci, projektima i razvojnim fondovima", tvrdi Joković.

On na kraju naglašava da od maline u Srbiji živi 300.000-400.000 stanovnika. Izvoz je oko 250 milona evra, a kada bismo uradili navedeno mogli bismo postići i pola milijarde deviznog priliva.

Foto: Đorđe Simović, Božo Joković

Broj pregleda članka: 5530; Uspešnost članka: 449.5

Tagovi: Malina, Poljska, Božo Joković, Polana, Polka, Vilamet, Miker

Ključne reči članka: malina, sta, dalje, maline, joković, kvaliteta, poljska, malina, malinu, srbije, srbiji, proizvodnje, kvalitet, nemaju, poljske, vilamet, moramo, potrebno, poljskoj, miker, nismo, lošeg, sortiment, sorti, klasu, zaključuje, svega,    , božo joković, lošeg kvaliteta,      , sebi najveći konkurenti, nemaju kulturu branja, sortiment letnje maline, drastično lošeg kvaliteta


Đorđe Simović

Svi tekstovi autora

Autor Đorđe Simović

Agrarni novinar 15 godina. Objavljuje u štampanim i elektronskim medijima u zemlji i regionu. Nosilac više nagrada za agrarno novinarstvo. Moto: "Nemoj pa se ne boj."