• Sezonski poslovi
  • 10.07.2016. 16:30

Malinari nisu robovlasnici

Nije tajna da ima nezadovoljnih u odnosu malinar - sezonac, ali to nije dominantna pojava. Krajnji ishod inicijativa za uređenje ove oblasti mogao bi biti ugovor koga bi pratili - vaučeri.

  • 3.380
  • 467
  • 0

Više puta se poslednjih nekoliko godina u Srbiji pisalo se o tome kako građani, hraneći se voćem i povrćem sa naših pijaca, u sebe unose teške metale i velike količine ostataka pesticida.

I - pojeo vuk magarca. Niti su oni koji su pisali dokazali da je to istina, niti su odgovarali zbog uzbunjivanja javnosti. Sada se fabrikuje nova afera. "Pumpa" se javnost da su malinari iz Zapadne Srbije, koji više od tri decenije angažuju sezonsku radnu snagu, u stvari - robovlasnici. Da ih iskorišćavaju, ponižavaju i na kraju - ne plate. Naravno, u svakom žitu ima i kukolja, ali pitanje koje traži odgovor je - da li ova pojava preovladava? Kada se u javnosti već o ovome govori prava je prilika da se ta oblast konačno i uredi, a na korist malinara, radnika pa i države.

Ima izuzetaka - vreme je da se uredi oblast angažovanja radnika

Božo Joković
Božo Joković

Gotovo da nema sajma hrane ili poljoprivrede na kojima se ne pojave predstavnici Opšte zemljoradničke zadruge "Agro Eko Voće" iz Arilja. Tako je bilo i ove godine na Poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu, ali i pre toga na sajmu Etno hrane i pića u Beogradu, gde su nagrađeni za vrhunski kvalitet soka od malina. Godinama angažuju radnike u sezoni pa je to bila prilika za razgovor sa direktorom, Božom Jokovićem.

Koliko je sezonaca angažovano u opštini Arilje u toku berbe maline?
Arilje duplira broj stanovnika u toku berbe. Procene su da ih je ove godine od 10.000-15.000, pre svega zato što je malina podbacila u rodu zbog svih elementarnih nepogoda. Berači dolaze iz cele Srbije, delova Bosne i Hercegovine, Crne Gore, a ima ih i iz Bugarske.

Dnevnice do 2.500 dinara

berba maline
Sezonci u pauzi od berbe malina

Kolika je dnevnica, i šta je još beračima obezbeđeno?
Mi već decenijama angažujemo sezonske radnike. Dnevnice su u rasponu od 1.500 do 2.500 dinara, u zavisnosti o kakvom se beraču radi. Neko ugovara cenu dnevnicom, a neko po kilogramu. Kod domaćina su obezbeđeni smeštaj, hrana i sanitarno-higijenski uslovi.

Da li vas pogađa ova negativna kampanja kada se malinari bezmalo izjednačavaju sa robovlasnicima?
Gazdinstva koja se ozbiljno bave proizvodnjom maline angažuju dobre berače. Tu se ništa ne prepušta slučaju. Bilo je sporadičnih negativnih slučajeva, ali oni ne mogu biti ocena cele kampanje. Tvrdim da su u najvećem broju slučajeva zadovoljni i berači i domaćini. Imamo slučajeva gde berači dolaze po 20 godina kod istih gazda u vreme berbe. Mi smo ove godine u zadruzi angažovali više od 100 berača. Niko nije otišao kući, a da nije plaćen.

Prostor za napredak postoji

Berba maline
Neki sezonci vraćaju se

u iste malinjake već 20 godina

Prostora za unapređenje angažovanja sezonskih radnika sigurno da ima. Baš vi ste angažovani na tom poslu. O čemu se radi?
U kontaktu smo sa Vladom i Ministarstvom i počeli smo da rešavamo problem angažovanja sezonske radne snage. To bi trebalo da se uredi nekim novim zakonom. Do tada mi pregovaramo sa osiguravajućom kućom Đenerali za 2017. godinu. Tada bi trebalo da imamo kolektivno osiguranje naših useva tako i radnika koji budu angažovani u zadruzi. Nadamo se da će biti sluha da taj model bude primenjen na teritoriju cele opštine Arilje. U planu je osnivanje agencije koja će pod kontrolom imati angažovanje tih radnika. Time bi se utvrdili prava i obaveze, kako sezonskih radnika tako i njihovih domaćina.

I za kraj razgovora, koliko će voćari u vašem kraju ove godine sa doplatom dobiti za malinu?
Sezona je počela sa nezahvalnom cenom od 140-150 dinara. Berba se približava kraju i mislim da bi ukupna cena mogla da bude 230 dinara. Ali opet da naglasim, imamo ogroman podbačaj roda, čak 40% u odnosu na lane. Čekamo novog ministra sa temom "Rešavanje strategije malinarstva."

NALED inicira donošenje novog zakona

Na osnovu procena da se na sezonskim poslovima u poljoprivredi u Srbiji godišnje angažuje oko 100.000 ljudi od čega oko 80 odsto radi u "sivoj zoni", te je u cilju rešavanja ovog problema Nacionalna asocijacija za lokalni ekonomski razvoj (NALED) u saradnji sa poslodavcima i predstavnicima resornih ministarstva pokrenula inicijativu za donošenje novog zakona.

Potpredsednik Upravnog odbora NALED-a Branislav Nedimović, nedavno je u izjavi medijima rekao da postojeći propisi regulišu angažovanje sezonskih radnika, ali zbog velikog broja birokratskih procedura njihovi poslodavci ne koriste te instrumente jer su previše komplikovani. On navodi primer da za trodnevni posao branja jabuka, poslodavac sezonca mora da prijavi u PIO fond na početku tog posla i da ga odjavi na kraju, što ga izlaže trošku dva puta u sedam dana. Ne treba prenebregnuti ni činjenicu da se najčešće radi o firmama udaljenim od lokalnih administracija, što predstavlja dodatni trošak. Na kraju to dovodi do trostrukog nezadovoljstva - radnici nisu prijavljeni i nemaju zdravstvenu zaštitu, država ostaje bez prihoda, a poslodavci se nalaze u "sivoj zoni" strahujući da će ih kazniti inspekcija rada.

Već ima predloga da se uvede sistem vaučera koj se optimalnim pokazao u Hrvatskoj. Konkretno, poslodavac unapred kupuje vaučere koje potom, po obavljenom poslu, lepi na ugovor o angažovanju sezonskog radnika. Sezonac je osiguran, a na kraju sezone može da upiše radni staž. O problemima koji se javljaju pri angažovanju sezonaca pisali smo i gotovo pre godinu dana pod naslovom Virtuelni berači jabuka.


Povezana biljna vrsta

Malina

Malina

Sinonim: - | Engleski naziv: Raspberry | Latinski naziv: Rubus idaeus L.

Malina je zeljasta biljka niskog rasta iz porodice ruža (Rosaceae). Rodi odmah posle sadnje, a punu rodnost dostiže u trećoj godini. Rodi jednom ili više puta godišnje. Živi u... Pročitaj više »

Foto prilog


Tagovi

Božo Joković NALED Berači Malina Berba Arilje Dnevnice


Autor

Đorđe Simović

Đorđe Simović

Agrarni novinar 15 godina. Objavljuje u štampanim i elektronskim medijima u zemlji i regionu. Nosilac više nagrada za agrarno novinarstvo. Moto: "Nemoj pa se ne boj."

Izdvojeni tekstovi

Izdvojeni oglasi