Zadnje aktivnosti

Poslednje aktivnosti korisnika mogu videti samo registrovani korisnici.

Online korisnici

Online korisnike Agrokluba mogu videti samo registrovani korisnici.
Za kompletne funkcionalnosti ovih servisa, prijavi se.

Promo

  • Zaštita maline
  • 16.01.2017. 17:00

Malinina buba - kako zaštititi voće od insekta?

Malinina buba se javlja svake godine, oštećuje pupoljke i mlade cvetove maline, a tako umanjuje njen prinos.

Foto: elenaiks / Pixabay
  • 5.612
  • 1.163
  • 0

Malinina buba ili malinin pupar Byturus tomentosus pričinjava štete na pupoljcima, cvetovima i plodovima maline. Ima jednu generaciju godišnje, a njenom razvoju pogoduje toplo i suvo vreme. Tokom intenzivnog napada može da uništi celokupni prinos.

Ovaj insekt je malih telesnih dimenzija. Dužina tela odraslog insekta je oko 4 mm. Ženke su malo krupnije od mužjaka. Telo je tamne boje, prekriveno dlačicama. Po izlasku iz jaja larve su bele, ali brzo dobijaju smeđu boju. Dužina larvi je od 6 mm do 8 mm. Larva se hrani na plodovima, koji ostaju sitni i suše se. Odrasli insekti se hrane na cvetovima.

Pričinjava ogromne štete na malini

Odrastao insekt prezimljava na taj način što se ukopa u zemljište u neposrednoj blizini maline. Ukopava se do dubine od 5 cm do 20 cm. Prezimeli insekti se aktiviraju tokom aprila, kada se ustali temperatura vazduha od 12ºC do 15ºC. Odrasle jedinke odmah počinju sa ishranom na cvetovima višnje, trešnje, gloga i jabuke, a nakon toga prelazi na ishranu pupoljcima i cvetovima biljaka iz roda ruža. Najveća aktivnost insekta podudara se sa intenzivnim cvetanjem maline i zbog toga su štete na malini velike.

Dostizanjem polne zrelosti insekti se pare i ženske jedinke polažu jaja u pupoljcima na kojima izgrizaju rupicu ili na tek otvorenim cvetovima. Ukoliko su jaja položena u pupoljak, cvet koji se razvije iz napadnutog pupoljka se osuši i otpadne. Ženka može da položi od 40 do 80 jaja. Ženke nastoje da polože jedno jaje u jedan pupoljak ili cvet kako larve ne bi imale konkurencije. Nakon 10 dana pojavljuju se larve iz jaja. Kada se izlegu, larve se hrane krunicom cveta ili plodom maline.

Napadnuti plodovi maline zaostaju u porastu, deformišu se, zaprljani su izmetom, suše se i otpadaju. Kada larve dostignu odgovarajuću veličinu padaju na tlo, učaure se tokom tri sedmice i nakon toga se pojavljuje odrastao insekt.

Suzbijanja štetočina

Već od pojave prezimelih imaga, potrebno je vršiti kontrolu na prisutnost malinine bube i pratiti pojavu pomoću feromonskih klopki. Na svakih 5 m dužine reda postavlja se klopka. Na ovaj način se može uticati i na smanjenje populacije malinine bube u malinjaku. Malinina buba se može suzbijati na mehanički način, provođenjem agrotehničkim mera i tretiranjem različitim preparatima. Zasade maline ne bi trebalo podizati u blizini zasada višnje, trešnje, jabuke ili šuma sa glogom. Takođe, potrebno je izbegavati sadnju ruža u blizini malinjaka. Imago lako preleće 120m.

U malinjacima je poželjno saditi crveni luk i beli luk, koji će odbiti štetne insekte i privući korisne. Tokom perioda cvetanja odrasli insekti se mogu stresati u posude ili na platno tokom jutra. Sakupljene insekte je neophodno uništiti. Imaga su manje aktivna na nižim temperaturama. U zimskom periodu tlo se može obrađivati (kopati) i na taj način se insekti uništavaju kada ih izbacimo na površinu tla.

Malinina buba se može suzbijati preparatom od buvača ili preparatom koji je kombinacija nevena i pelina. Kombinovani preparat od nevena i pelina se priprema odvojeno. Uzima se po 200 grama suve biljne materije i potapa u 10 litara vode. Neven u vodi ostaje dva dana, a u odvojenoj posudi pelin se potapa na dva sata. Pre upotrebe, rastvori nevena i pelina se pomešaju i procede. Preparat se priprema svež i ne ostavlja za kasnije.

Tokom berbe, oštećene plodove potrebno je brati u zasebnu posudu.

Foto: elenaiks / Pixabay


Autorka

Ranka Vojnović

Više [+]

Ranka je diplomirani inženjer poljoprivrede sa dugogodišnjim iskustvom u povrtarstvu, zaljubljenik u organsku poljoprivredu i druge oblike alternativne poljoprivrede poput biodinamike i permakulture.