U želji da poveća prihod od poljoprivrede, Ilija Kozomora umesto ratarstva okrenuo se voćarstvu i podigao malinjak. Polovinom prošlog meseca zasadio je 13.000 sadnica sorte "Polana".
U želji da poveća prihod od poljoprivrede Ilija Kozomora podigao je malinjak. Polovinom prošlog meseca na površini od 2ha zasadio je 13.000 sadnica sorte Polana. Nestabilnost cena i sve izraženija neizvesnost ratarske proizvodnje razlozi su zbog kojih poljoprivrednici vide izlaz u voćarskoj i povrtarskoj proizvodnji. A zbog dobre otkupne cene, malina poslednjih godina postaje sve popularnija. Mnogi poljoprivrednici koji se bave ratarstvom odlučuju se da umesto setve soje i kukuruza, podignu zasade malina.
"Obrađujem oko 12 hektara zemlje i do sada sam sejao samo ratarske kulture, ali sam uvideo da od klasičnog ratarenja nema velike koristi. U želji da obezbedim bolju i sigurniju zaradu, dugo sam razmišljao šta da sejem, računao, upoređivao prinose i zaradu od soje i kukuruza, a presudna su bila dobra iskusva malinara u Obrovcu. Oni su zadovoljni svojim radom te sam i ja doneo odluku i zasadio 13.000 sadnica poljske sorte polana, koja podnosi oštriju kontinentalnu klimu i primerernija je za uzgoj u bačkoj ravnici. Prednost ove sorte je što je stalnorađajuća, a već godinama se uspešno gaji u Ratkovu odakle sam i nabavio sadnice", kaže Kozomora i napominje da je nakon žetve soje pripremio zemljištte, uradio sve agrotehničke mere uključujući i ispitivanje zemljišta te je angažovao radnike i rasadio maline. Preostaje samo bušenje bunara i postavljanje sistema za zalilivanje "kap po kap".
Stručnjaci kažu da se malinari rado odlučiju za Polanu jer se lako gaji, ne zahteva velika ulaganja, posebno zato što se gaji bez naslona. Redovno i dobro rađa, a plodovi dugo zadržavaju svežinu i zbog vremena sazrevanja lako nalaze put do potrošača. Odgovara joj plodno, rastresito, propustljivo, što čistije i ravno zemljište. Veliki je ljubitelj vode, pa je proizvodnja gotovo nezamisliva bez navodnjavanja. Sadi se u jesen ili na poleće. Zemljište se priprema nekoliko meseci pre sadnje. Obavezno se analizira sadržaj najvažnijih hranljivih elemenata i dodaju samo oni koji nedostaju, stajnjak je obavezan, čak i ako humusa ima dovoljno.
Nakon sadnje koja se obavlja ručno, najvažniji, gotovo jedini posao je obrada zemljišta. Međuredni prostor se frezira, a u redu okopava, kad god se trava pojavi. Bez obzira na to da li je sađena u jesen ili proleće, polana rodi u prvoj godini, a prinos pokriva troškove sadnica i radne snage. Cvetanje počinje od vrha biljke i traje sve do kasne jeseni. Zato ova malina uvek ima cvetova, zrelih i zelenih plodova. Pun rod postiže u drugoj godini. Berba je svaki drugi ili treći dan. Istovremeno se klasiraju i pakuju u specijalne kutije, a boju, ukus i miris zadržavaju nekoliko dana.
"Da bi se podigao kvalitetan malinjak koji će doneti dobar prinos, potrebna su velika finansijska ulaganja i dosta rada. Na samom startu, samo za sadnice bilo mi je potrebno oko 3 hiljade evra. Sve mora biti urađeno na vreme, kašnjenja i grešaka ne sme biti, a najviše posla ima u berbi, kada je potrebno obezbediti radnu snagu, obzirom da rađaju od početka jula do prvih mrazeva. Rod od prve berbe naredne godine treba da pokrije sve troškove podizanja zasada, a tek druge godine mogu očekivati čistu zaradu. Ukoliko se malinjak dobro održava i štiti, može davati rod petnaest narednih godina", kaže Kozomora.
Vlasnici malinjaka, kojih je u obrovačkom ataru sve više, nisu imali problema sa plasmanom, obzirom da je u obližnjem Ratkovu gde je i najviše plantaža, bio organizovan otkup. Cena se kretala u zavisnosti od vremenskog perioda od 160 do 210 dinara.
"Nadam se da sam doneo dobru odluku, znam da ću imati mnogo više posla nego do sada, kada sam sejao soju i kukuruz, ali i da ću osim ovih ulaganja na startu imati velike troškove kada dođe berba jer se sve radi ručno ali se nadam i dobrom prinosu i ceni. Već sam naučio mnogo od ovdašnjih malinara koji su sa mnom podelili svoje znanje i iskustvo, ali sam stupio u kontakt i sa stručnjacima čije savete moram poštovati. Vremena se menjaju, a sa njima i razmišljanja nas poljoprivrednika, te se menja i setvena struktura tako da se malina, koja trenutno raste na oko dvadeset jutara, odomaćila u Obrovčakom ataru", zaključuje na kraju Kozomora.
Foto: depositphotos.com; DesignPics
Tagovi
Autorka
