• Arilje
  • 30.05.2018. 08:00

Manje posla, ali i novca za berače malina ove sezone

Zbog najavljene niske otkupne cene maline, mnogi proizvođači će po svemu sudeći ove sezone, sami brati ovo voće. To potvrđuje i broj oglasa u lokalnim medijima. Ipak, za dobre radnike uvek ima posla, a dobri poslodavci ne menjaju uigrane ekipe.

Foto: Flickr / Alan Light
  • 4.797
  • 298
  • 0

Kada u zlatiborskom i moravičkom okrugu dobro rodi malina, sezonski radnici dolaze gotovo iz svih krajeva Srbije. Vredniji i veštiji berači u proseku mesečno mogu da zarade i do 600 evra. Međutim, mnogo toga zavisi i od poslodavaca jer kod nekih isti sezonci rade godinama, dok drugi pred svaku sezonu imaju problem da ponađu radnike.

Za pojedine sezonce posla ima i pre berbe

Ariljsko malinogorje će se uskoro zacrveneti od tog voća, a tada će u tamo doći berači iz svih krajeva naše zemlje.  Kako prenosi RTS, za pojedine sezonce posla ima i pre početka berbe, a vredni berači iz Lebana već 5 godina ne menjaju poslodavce porodicu Luković. Saša Durmišević, ističe da su gazde korektne prema radnicima. U Arilju se osećaju kao kod kuće, s tim da su došli samo da obave sezonski posao. Kako dodaje berba traje oko 3-4 meseca. Njegov kolega Ekrem Babić kaže da je posao naporan, ali da mora da se zadrži, zato što zarada dostiže 60.000 dinara.

Proizvođači u berbu ulaze s mnogo neizvesnosti

Zbog najavljene niske otkupne cene, mnogi proizvođači će po svemu sudeći ove sezone, sami brati maline, a to potvrđuje i broj oglasa u lokalnim medijima. Ipak, za dobre radnike uvek ima posla, a dobri poslodavci ne menjaju uigrane ekipe, tvrdi proizvođač i direktor zemljoradničke zadruge "Agro eko voće" iz Arilja - Božo Joković. On naglašava da proizvođači i u ovu sezonu ulaze sa mnogo neizvesnosti, zbog najavljene otkupne cene. Malinari bi bili zadovoljni nekom cenom, kojom bi dobili zaradu, a i kojom bi i berači poneli novac kući. Međutim, Joković smatra da ove sezone ne možemo imati neke naduvane cene rada jer ako radnici, hirurzi, policajci i svi ostali rade za male plate, onda je prema njegovim rečima nelogično da berači zarade više od lekara.

Oni koji mogu da podnesu nižu cenu malina ostaće u proizvodnji

Sezonski posao je dobrodošao nezaposlenima. S druge strane, takođe, među beračima svake godine ima i veliki broj zaposlenih koji, da bi dopunili kućni budžet, godišnji odmor provode u malinjacima. Ipak, oni koji mogu da podnesu nižu cenu malina ostaće u proizvodnji. To su oni koji su na tržištu bili do 2012. godine i koji se oslanjaju na male zasade u kojima porodica može sama da obere plodove pa tako nemaju dodatne troškove berbe. Od 2012. naši zasadi su počeli da budu sve veći i veći, sve više se plaćala radna snaga i sada ti povišeni troškovi neće imati iz čega da se pokriju, kaže Ivana Dulić Marković.

Šta će biti sa proizvodnjom malina kod nas?

Pitanje sebi postavljaju oni koji su uložili ogroman novac u ovu proizvodnju, porodična gazdinstva kojima je ovo osnovni izvor prihoda, hladnjačari, trgovci, prevoznici, kao i država koja kao i u svemu i u ovom poslu naplaćuje svoj deo. Analizom kretanja na tržištu kao i očekivanjima u narednim godinama bavila se bivša ministarka poljoprivrede, a sadašnja konsultatkinja Ivana Dulić Marković.

Neophodno je prilagoditi se tržišnim promenama

Ona tvrdi da je sa tržištem malina sve je bilo u redu do kraja 2015. godine. Kod nas ne postoji razumevanja za činjenicu da postoji tržište zamrznute maline na kojem je Srbija važan i veliki igrač a drugo tržište je sveže maline. Ne možete za tržište proizvoditi zamrznute maline a u hipermarketima gledati cene sveže maline.

Godine 2015. počela je da pada tražnja na globalnom nivou za svežom i zamrznutom malinom. Tada je počela da pada i prosečna izvozna cena iz Srbije koja se smanjila za 0,70 €.  Dakle, cena se vratila na nivo koji je bio pre 2012. godine. Poruka je da na tržištu malina nema problema već je potrebno prilagoditi se promenama. Došlo je do zaustavljanja tražnje a cena je pala.

Oni koji mogu da u proizvodnji podnesu tu nižu cenu otkupa će ostati u proizvodnji. Moći će da podnesu oni koji su na tržištu bili do 2012. i koji su se oslanjali na male zasade u kojima porodica može da obere plodove i nemaju velike troškove berbe. Od 2012. naši zasadi su počeli da budu sve veći i veći, sve više se plaćala radna snaga i sada ti povišeni troškovi neće imati iz čega da se pokriju.

Izmena sortimenta

Naša sagovornica kaže da kod nas dominiraju sorte vilamet, polka i polana i dodaje da su hit sorte namenjene svežoj potrošnji u vlasništvu privatnih kompanija. "Te kompanije dozvoljavaju proizvodnju sadnog materijala pod strogim uslovima i u zemljama u kojima mogu da se sprovedu zakoni, a vi zaključite da li u Srbiji mogu da se sprovedu zakoni i kakve su naše šanse na tom tržištu", napominje Dulić Marković. Kao perspektivne sorte maline koje su kod nas na sortnoj listi Ivana Dulić Marković navodi tulamedžik (tulamagic) i versaj (versailles), a kako nam je Nemojša Momirović rekao pri tome se potpisuje ugovor kojim se definiše da kupac ne sme da umnožava sadnice kako za svoje potrebe tako i za treća lica.

Izvor: RTS, Poljoprivreda.info


Povezana biljna vrsta

Malina

Malina

Sinonim: - | Engleski naziv: Raspberry | Latinski naziv: Rubus idaeus L.

Malina je zeljasta biljka niskog rasta iz porodice ruža (Rosaceae). Rodi odmah posle sadnje, a punu rodnost dostiže u trećoj godini. Rodi jednom ili više puta godišnje. Živi u... Pročitaj više »

Tagovi

Malina Berba Arilje Cena Sezonski posao Božo Joković Agro eko voće Saša Durmišević Ekrem Babić Ivana Dulić Marković Nemojša Momirović


Autor

Marinko Tica

Marinko Tica

Marinko je profesor književnosti s višegodišnjim novinarskim iskustvom u elektronskim medijima. Naročito je zainteresovan za teme i zbivanja u agraru, a zamenik je urednika na Agroklubu.

Izdvojeni tekstovi

Izdvojeni oglasi