Markovići iz Obrovca kod Bačke Palanke ovih dana završili su berbu kajsija. Iako su mrazevi i tropske temperature ostavile traga, zadovoljni su ostvarenom zaradom.
Porodica Marković iz Obrovca 2014. godine podigla je višegodišnji zasad. Na površini od 64 ara zasadili su 60 stabala orasa, a između njih 300 stabala kajsije. Voćnjak je ograđen, iskopan je bunar te imaju navodnjavanje sistemom kap po kap. Ovih dana završili su berbu. Rod kajsije bio je slabiji, ali je kvalitet odličan te je svaki kilogram odmah našao svog kupca.
"Brinemo o svakom stablu ali je kao i predhodnih godina mraz ostavio posledice te smo ove godine imali samo 20 odsto roda, a prošle samo 150 kilograma dok je pretprošle plodova bilo samo na vrhovima krošnje, zbog toga još uvek ne znamo šta je pun rod kajsije", kaže nam Svetlana Marković, dodajući da je kada su prinosi u pitanju, slična situacija i u okolnim voćnjacima.
Napominje da su i visoke temperature uslovile brzo sazrevanje plodova. Prve količine ubrali su 4. jula, a tokom najintenzivnije berbe bilo je 400 do 500 kilograma dnevno.
"Uglavnom smo sami brali, muž deca i ja, a sa plasmanom nismo imali problema, obzirom da od 2017. prodajemo kajsije tako da nas kupci znaju. Uglavnom smo prodavali direktno iz voćnjaka i na pijaci u Bačkoj Palanci", napominje naša sagovornica, ističući da uvek kajsije prodaju u rekordnom roku od dva do tri sata, obzirom da su zdrave, krupne, sočne i slatke, a u pitanju je sorta Novosadska rodna.
Markovići su na početku berbe prve ubrane količine prodavali po 250 dinara, a kasnije su koštale oko 200 dok su na veće količine formirali cenu od 150 dinara.
Prema njenim rečima, ubrali su oko 3,5 tona. Uglavnom je sve išlo u prodaju samo manje količine za rakiju.
"Mogu da kažem da smo ostvarili lep godišnji prihod".
Naglašava da sa tako male površine ni jedna ratarska kultura ne bi donela toliki prihod te su se odlučili da i dalje razvijaju voćarstvo. Na 30 ari imaju mlad zasad kruške, šljive i trešnje oko 130 stabala, a opredelili su se za stare sorte.
Maksimalno su posvećeni svakom stablu, rade samo osnovnu zaštitu i trude se da ne koriste suviše hemije. Ove godine smrdibube nisu dirale plod ali su se legle na listovima dok su pre nekoliko godina imali problem sa bubamarama koje su značajno oštetile useve.
Redovno praktikuju krečenje stabala već tokom januara, što dovodi do usporavanja kretanja sokova u voćkama i odlaže početak vegetacije, što je veoma važno prilikom pojave ranih prolećnih mrazeva.
Svetlana kaže da se oni još uvek uče voćarstvu, posmatraju, beleže svaku promenu, a svaka sezona je dugačija.
"Dve godine za redom nismo radili rezidbu u avgustu i imali smo dobar rod, naredne sezone morali smo orezati, a rod je bio slabiji. Dosta faktora utiče na njega tako da je svaka godina priča za sebe", objašnjava nam.
Od zasada oraha ove jeseni očekuju skromne prinose, obzirom da su sve do 2020. radili na formiranju krošnje tako da se nadaju da će imati oko 100 kilograma ploda.
Kajsije će, po rečima naše sagovornice, u voćnjaku biti sve dok krošnjom ne budu ugrožavale orahe, a do sada su uklanjali svaku granu koja smeta.
"Nismo praktikovali gustu sadnju - dve kajsije između oraha, a ako budemo imali još dve ovakve berbe bićemo zadovoljni. Zato razmišljamo da posadimo još kajsija, stavili bi protivgradnu mrežu, a računamo i na državne podsticaje kako bismo nabavili mehanizaciju", kaže nam, dodajući da u mlađem zasadu čekajući pun rod, gaje luk srebrnjak koji je dobro rodio te su ostvarili odličnu zaradu.
Kako bi što bolje iskoristili tlo, u početku su imali pasulj jer kako kaže Marković, mlade sadnice dve godine nisu prskali te su mogli saditi povrće između, a svakako su zemlju okopavali.
"Svaki dan smo u voćnjaku obzirom da ima posla, ali cela naša porodica uvek je spremna bilo da se radi o berbi, orezivanju, iznošenju grana, košenju trave", otkriva ona, dodajući da planiraju u narednom periodu da zasnuju i vinograd.
Foto prilog
Tagovi
Autorka
