• Mašinska rezidba
  • 13.02.2021. 14:00

Mašinska rezidba jabuka: Redovi u voćnjaku kao "engleske živice"

Rez je raščupan, a ne gladak kao sa makazama, što je zapravo prednost, objasnio je voćar i stručnjak Stjepan Zorić.

Foto: Renata Prusina
  • 572
  • 51
  • 0

Jedna od najbitnijih agrotehničkih mera kojima se povećava rodnost i kvalitet ploda jabuka svakako je zimska rezidba. Kako joj i sam naziv kaže obavlja se tokom mirovanja vegetacije, a osnovno pravilo je da se otklone bolesne, oštećene, suve grane, one koje se međusobno "presecaju" te debele. 

Iako se kod nas najviše praktikuje ručna, primenjuje se i mašinska rezidba, a našem sagovorniku Stjepanu Zoriću, voćaru i stručnjaku, ovo će biti treća sezona kako je obavlja na takav mehanizovan način.

Raščupani, grub rez

Voćar početnik, koji prvi put radi rezidbu, mora da formira uzgojni oblik. Bilo da je reč o ručnoj ili mašinskoj rezidbi, uzgojni oblik, ističe Zorić, treba biti vitko vreteno ili vretenasti grm, pravilno raspoređen.

"Vitka vretena namenjena su zasadima sa vrlo intenzivnim uzgojem gde je razmak od voćke do voćke čak pola metra“, pojašnjava. Takođe, dodaje, dobar je za zasade koji mogu imati navodnjavanje, što kod njegovog voćnjaka nije moguće i zato se odlučio na vretenasti grm. 

Prvih par godina se formira oblik jer se mora postići masa, habitus. Nakon toga samo se radi izmena rodnih grana.

"Ovu debelu bi trebalo orezati i pustiti da izraste nova“, pokazuje nam na primeru grane u svome voćnjaku u kom uzgaja jonagold, zlatni delišes, ajdared i greni smit.

Kose se mogu podesiti na željenu udaljenost

Kada je reč o samoj mašini, on ide redom i svako stablo reže na isti način. Bočna kosa reže onako kako se podesi, dok gornja horizontalna reže na visinu na koju smo joj zadali. Rez je raščupan, a ne gladak kao kod onoga sa makazama, što je zapravo prednost.

"Lakše zaceljuju rezovi koji nisu glatki, a time teže ulaze štetočine i bolesti. Kod glatkog reza voćke stvaraju pojačanu koncentraciju hormona zaceljivanja i tako podstaknu rast vodopija, odnosno dobijete izdanke na kraju grane koji se razgranaju“, upozorava. Važno je naglasiti da se mašina može koristiti i za zelenu rezidbu kao i za bilo koje voćne vrste, a posebno dobre rezultate pokazao je kod koštičavog voća (višnja, trešnja, breskva, kajsija).

Mašina ima pet vršnih bočnih cirkularnih diskova koji skidaju gornji deo krošnje, a upravo je taj deo i najnaporniji za rezidbu, jer ga rezačice uglavnom ne mogu dohvatiti. Osim toga posebno je važan i zbog zaštite. Ako se vršni deo grana ne odreže, a atomizer za aplikaciju sredstava za zaštitu bilja ga ne dohvati, po pravilu postaje izvor zaraze i zaraza "curi" prema dole, niz stablo.

Na kraju rezidbe mašinom redovi u voćnjaku, upoređuje, izgledaju kao "engleske živice"- imaju savršenu ivicu.

Cilj proizvesti cvetove, a ne grane

Nakon obavljene mašinske (pred)rezidbene, kod nekih sorti treba proći i makazama, u korektivnu rezidbu, većinom za uklanjanje unutrašnjih grana kako bi se omogućilo dublje prodiranje svetlosti, dok kod nekih nije potrebno. Mašina može i oštetiti voćku, ali naš sagovornik smatra kako ona to sve može podneti.

"Ošteti je i čovek, ako je ne zna pravilno rezati“, kaže kroz smeh. 

Raščupani rez nije kao glatki otvorena rana za ulaz patogena

Orezati treba i sve bujne grane koje rastu vertikalno. Razlog tome je, dodaje, što jabuka ima najjaču vegetaciju na vrhovima krošnje. 

Naglašava kako je rezidbu voćaka potrebno napraviti svake godine, jer bi se u suprotnom preopteretila i na godinu bi bio upitan rod.

"Jabuka rodi na dvogodišnjoj grani, ne može nikako na jednogodišnjoj. Ove godine se stvaraju vegetativni pupovi koji će dogodine biti rodni. U slučaju da se ostave previše zasenjeno, voćka ne može stvarati te pupove“, objašnjava dodajući kako je svakom uzgajivaču cilj "proizvesti" cvetove, a ne grane. 

Praktična, ali skupa investicija

Orezane grane malčira, usitni i unese u zemljište.

"U granama ima mnogo kalcijuma, pa bi bilo šteta da se ne iskoriste“, kaže.

Najveću prednost mašinske rezidbe, vidi u tome što je udeo ljudskog rada bitno smanjen. Šest hektara koje on poseduje, mašina napravi za pet dana, dok jedan radnik za isto razdoblje obavi posao na jednom hektaru. Procenjuje da mu za jedno stablo treba 10-tak minuta.

Nažalost, naši voćari ovaj način toliko ne praktikuju, ali samo iz jednog razloga - finansijskog.

"Ljudi bi kod nas svakako pre ma rezali, ali mašina je skupa i ne može da je priušti svako“, napominje. Trenutno je pozajmljuje od prijatelja, ali mu je u planu putem subvencija da sebi kupi i jednu takvu. 


Tagovi

Zimska rezidba Mašinska rezidba Raščupan rez Uzgojni oblik Vodopije Debele grane Cvetanje Stjepan Zorić


Autorka

Lucija Bencaric

Više [+]

Lucija je magistar agroekonomije. Voli da istražuje novosti u poljoprivredi.

Izdvojeni tekstovi

Izdvojen oglas

KLUB

#mojepovrće
Seme se kupalo 24h u čaju od kamilice, kupus je divno isklijao i taman se sprala hemija sa kojom je tretirano seme. Šargarepa i salatica u bašti, kupus u rasad