• Ostanak na selu
  • 29.03.2016. 08:00

Mladi voćar odlučio da ostane na seoskom imanju

Mladi poljoprivrednik Damir Brnja ovih dana sadnjom 6.300 sadnica jabuka proširuje voćnjak.

  • 824
  • 179
  • 0

Mladi poljoprivrednik Damir Brnja ovih dana sadnjom 6.300 sadnica jabuka proširuje voćnjak.

Nekoliko decenija unazad obeležila je pojava odlaska mladih iz sela u gradove u težnji za boljim životom. Stručnjaci upozoravaju na ozbiljnost problema jer je prosečna starost seoskog stanovništva iznad 60 godina, a statistika govori da Srbija svake godine tokom poslednje decenije, u proseku ostaje bez 20.000 stanovnika, a od oko 4.500 sela, 700 je gotovo praznih.

Ipak ima lepih primera kada mladi odlučuju da ostaju na svojim imanjima, jer tako vide šansu u sopstvenom biznisu i proizvodnji.

Posao na svom imanju

Tako razmišlja i dvadesetosmogodišnji Damir Brnja iz Neština, malog sremskog sela u kome se većina stanovništva bavi poljoprivredom - voćarstvom i ratarstvom. On je, kako kaže, odlučio da ostane na porodičnom imanju i bavi se sopstvenom proizvodnjom. Na površini od sedamdeset jutara bavi ratarstvom i voćarstvom. Ima zasad krušaka na dvadeset jutara, a ovih dana imao je pune ruke posla - zasadio je još 6.300 sadnica jabuka i tako proširio voćnjak.

Proširenje voćnjaka

Damir Brnja
Damir Brnja

"Odlučio sam da ostanem na porodičnom imanju, jer mislim da mi je to daleko sigurniji i perspektivniji posao. Voćarstvom se bavimo godinama, i mogu reći da je ovaj posao veoma zahtevan, traži veliki rad i ulaganja, ali je za mene najbolji izbor. Imam 30.000 stabala kruške sorte vilijamovka, butira, santa marija, karmen. Najstarija stabla imaju dvnaest godina, a voćnjak sam podmađivao tako da je deo zasađen pre nekoliko godina. Deo zasada je pod sisitemom za navodnjavanje. Pre četrnaest godina zasadili smo jabuke sorte ajdered, a ovih dana proširio voćnjak sa još 6.300 sadnica sorte zlatni delišes i red čif. Opredelio sam se za gustu sadnju (80 cm x 3,5 m) Angažovao sam radnike i ovih dana relativno brzo smo odradili posao", kaže Damir Brnja.

On napominje da je zadovoljan voćarskom proizvodnjom. Prošlogodišnji rod krušaka je bio dobar, 2,5 vagona po hektaru, a i cena je bila dobra.

U voćnjak se mora ulagati

Iako u voćnjaku posla ima uvek, najveće obaveze stižu sa berbom. "Berba traje dugo, svakodnevno angažujem nadničare iz Neština i okolnih sela, ali je dobro što voće odmah nakon branja ide u prodaju, imam nekoliko kupaca, dok manji deo ostavljam kod kuće za svoje potrebe", kaže ovaj mladi poljoprivrednik. On dodaje da voćarstvo zahteva veliko angažovanje, stalno praćenje situacije na terenu, ali i učenje i edukovanje, kao i velika ulaganja održavanjem i podmlađivanjem zasada, ali i investicijama kao što su protivgradna mreža.

"S obzirom na da ostajem na imanju, moram investirati. Radi sigurnije proizvodnje planiram da postavim protivgradnu mrežu, a koliko je to veliki izdatak govori činjenica da je za jedan hektar neophodno uložiti oko petnaest hiljada evra", kaže Damir.

Pored voćarstva - ratarstvo i stočarstvo

Osim voćarstvom on se bavi ratarstvom i stočarstvom. Seje soju i kukuruz, što uglavnom koristi za ishranu svinja. "Godišnje u tovu bude oko 250 tovljenika, ali od jesenas situacija je veoma nepovoljna. Cene su veoma niske i tu više nema rentabilnosti.Trenutno imam 120 svinja, iako je cena 100 dinara po kilogramu, teško je naći kupca i prodati ih", kaže na kraju ovaj mladi poljopivrednik

Foto:bigstockphotos.com;magicmimi


Tagovi

Damir Brnja Neštin Voćke Selo Voćnjak Tovljenici Protivgradna mreža Ulaganje u voćarstvo Ostanak na selu


Autorka

Rada Milišić

Rada je novinarka iz Bačke Palanke, član Društva novinara Vojvodine. Godinama prati dešavanja u agraru i stvaralaštvo, život i rad seoskih žena.

Izdvojeni tekstovi

Izdvojen oglas

KLUB

Poštovani predavači, saradnici, izlagači, poslovni partneri i prijatelji zahvaljujemo Vam se što ste... Pročitaj celu belešku »