Mongolska borovnica: Malo ulaganja, puno roda i lekovita vrednost

Mongolska borovnica (lat. Amelanchier alnifolia) ima mnogo naziva, a poznati su još i irga ili merala. Englezi je zovu shadbush, juneberry, serviceberry. U Severnoj Americi poznat je kao saskatoon. Njen provansalski naziv je amelanche - od amelar, što znači "doneti med".

Rod Amelanchier pripada porodici Rosaceae (ruža), obuhvata oko 18 vrsta (prema drugim izvorima do 25), od kojih većina raste širom Severne Amerike. Obično rastu na šumskim rubovima, proplancima, stenovitim sunčanim padinama, uzdižući se do visine od 1.900 m, pa čak i u zoni tundre.

Ova biljka ima jednu izuzetno vrednu osobinu - iznenađujuće je otporna na mraz te podnosi ponovljene mrazeve. Ove godine, nakon proećnog zahlađenja, kajsije, trešnje, breskve nisu rodile, ali irga jeste. Zbog toga je cenjena u područjima sa nestabilnim prolećnim klimatskim uslovima, poput Balkana, srednje i istočne Evrope.

Odgovaraju joj svi tipovi tla

Irga je često vrlo visok grm sa snažnim korenovim sistemom koji prodire dva metra ili više, proizvodeći mnogo korenskih izdanaka, sa belim cvetovima koji cvetaju sredinom maja, oko nedelju ili malo više.

Potpuno je samooplodna kultura, što joj osigurava visok prinos. Budući da je odlična medonosna biljka, donosi veliku korist svim biljkama, privlačeći korisne insekte oprašivače u vrt. Oko sredine jula ili nešto ranije, sazrevaju plodovi, obično okruglog oblika težine oko grama. Plodovi se mogu konzumirati sveži ili koristiti u raznim preradama.

Cenjena je zbog mnogih prednosti - ranog plodonošenja, brzog rasta izdanaka, otpornosti na mraz i sušu, izdržljivosti i nezahtevnosti prema uslovima uzgoja, a odgovaraju joj svi tipovi tla.

Životni vek joj je 50-70 godina. Ima snažan, dobro razvijen korenov sistem, koji se nalazi u tlu na dubini od 20 cm do 1 m, a neki korenovi su u stanju da prodru do dubine od 2 m. Radijus širenja korena je dvostruko veći od radijusa krune. To znači da je biljka u stanju da izvuče dosta hranljivih materija iz zemljišta i usmjeri ih na rast izdanaka i formiranje plodova. Voli umerenu vlažnost, jer snažan korenov sistem, koji ide do 2 m dubine, redovno snabdeva nadzemni deo vodom. Zato se u nizijama, u područjima sa bliskom pojavom podzemnih voda, slabo razvija i plodonosi.

Počinje da plodonosi u četvrtoj godini nakon sadnje. Zreli plodovi su crno-ljubičaste boje, sa plavičastim nanosom. Kora im je tanka, tamnoljubičasto meso je nežno i sočno, blago slatkog ukusa. Može se sušiti, zamrzavati, konzervirati ili jesti sveža direktno sa grma budući da biljke ne zahtevaju tretman zaštitnim preparatima i zbog toga je njihova berba ekološki prihvatljiva.

Kako se može obaviti razmnožavanje biljke?

Plodovi se odlikuju visokim sadržajem vitamina, organskih kiselina, šećera i mikroelemenata. Sadrže beta-sitosterol - biljnu supstancu koja prirodno snižava nivo holesterola, te stoga blagotvorno deluje na stanje kardiovaskularnog sistema i sprečava razvoj ateroskleroze.

Može se razmnožavati semenom ili vegetativno. Seme za setvu se bira iz velikih i zrelih plodova, iz najproduktivnijih grmova. Seje se u otvoreno zemljište krajem oktobra - prvoj polovini novembra. Seme se stavlja u brazde duboke 6-8 cm, prekriva se zemljom (sloj 0,5 cm), a odozgo se malčira rastresitim humusom. Do proleća će seme imati vremena da prođe prirodnu stratifikaciju i čim postane toplije, proklijaće. U prvoj godini života, sadnice irge rastu sporo. Sledeće godine, u jesen, već se mogu presaditi na stalno mesto. U trećoj godini vegetacije, biljke počinju da se granaju, počinju rasti i dostižu do 1-1,2 m visine. A u četvrtoj godini, u proleće (obično u aprilu), irga je prekrivena duguljastim grozdovima belih cvetova. Pčele počinju da kruže oko njih, a krajem juna - početkom jula pojavljuju se prvi zreli plodovi.

Razmnožavanje semenkama je najjednostavnije, ali dobijene sadnice se razlikuju od matičnih oblika po veličini grma i svojstvima plodova.

Za vegetativno razmnožavanje koriste se korenski izdanci. Biraju se mladi izdanci iste veličine kao dvogodišnje sadnice, pažljivo se odvajaju od matične biljke i odmah presađuju na stalno mesto. Izdanci se mogu ukoreniti i u proleće i u jesen. Rupa za sadnju (veličine 50x50 cm) se puni organskom materijom, dodaje se drveni pepeo, meša sa zemljom. Vrh izdanka se skraćuje za jednu trećinu dužine kako bi se istovremeno stimulisalo grananje i rast korenovog sistema.

Irga se može razmnožavati i deljenjem grma, reznicama i kalemljenjem. Dobra podloga su obična jarebika i glog, a obično se kaleme dvogodišnje biljke.

Možete pokušati da je razmnožite ožiljavanjem zelenih reznica, to je kultura koja se teško ukorenjuje, tako da prinos sadnica iz posađenih reznica neće biti veći od 30 odsto. Izdanke treba odrezati i iseći na reznice dužine 12-15 cm sa nekoliko listova na vrhu vrlo rano - krajem maja, ne kasnije. Reznice treba saditi u zemlju koja se sastoji od 70 odsto rečnog peska i 30 odsto humusa.

Krošnju je potrebno orezivati

Fleksibilna je i prilično snažna biljka. Ako se grm ne orezuje, može postepeno da naraste do 6 m visine, a kruna će svake godine postajati sve gušća i gušća. Izuzetno je nezgodno brinuti se o takvom "divu", tako da rast ne možemo prepustiti slučaju.

Prvih pet do sedam godina nakon sadnje, grmovi se formiraju: godišnje se ostavljaju dva do tri dobro razvijena, prema gore rastuća bazalna izdanka, smeštena na približno istoj udaljenosti jedan od drugog. Ostatak se reže u korenu. Odrasla biljka treba da se sastoji od 12-15 izdanaka različite starosti. Periodično, jednom u svake četiri godine, izdanci se skraćuju, održavajući visinu grmova na 2,5 m.

Koju sortu borovnice izabrati za uzgoj?

Irga je samooplodna kultura, oprašuju je pčele, može da raste u bilo kojem kutku vrta, u bilo kojoj kombinaciji sa drugim biljkama, ne zahteva pažljivu njegu i daje dobar rod u bilo kojem vremenu.

Samo povremeno podleže invaziji lisnih vaši, ali listovi brzo postaju grubi, a lisne vaši ne mogu uzrokovati značajnu štetu, tako da nema potrebe za upotrebom hemikalija. Još uvek nije tako lako nabaviti čistokrvni sadni material, jer se vrste najčešće razmnožavaju jednostavnom setvom semena i slobodno se prodaju u rasadnicima.

Plodovi ne sazrevaju u isto vreme, što je nezgodno za berbu. Kako bobice sazrevaju, berba se obavlja u nekoliko faza. Za svežu potrošnju mogu se čuvati dva do tri dana na sobnoj temperaturi. Kada se čuvaju u frižideru na 0 stepeni, ovaj period se znatno produžava.

Koje sorte su najpopularnije?

Napomenućemo samo nekoliko sorti koje su najzanimljivije, a prva je Smoki (Smokey). Ova sorta se smatra najpopularnijom u Kanadi. Biljka je rašireni visoki grm sa mnogo izdanaka visine do 4 m. Cvetanje se javlja nedelju dana kasnije nego kod drugih sorti. Bobice su vrlo velike (do 1,8 cm u prečniku), slatke, sa divnom suptilnom aromom koja podseća na zrelu breskvu. Prinos je visok - do 20 kg po grmu.

Druga popularna je Thisen (Thyssen) - jedna od najsnažnijih i krupnoplodnih sorti. Visina grma je 5-5,5 m. Bobice su ljubičaste, vrlo velike (do 2 cm duge), ovalno-konusnog oblika, pulpa je neobično nežna, sočna i slatka sa blago primetnom gorčinom. Period plodonošenja ove sorte je produžen na 3-4 sedmice. Grmovi praktično ne formiraju korenove izdanke. Plodonosi godišnje i vrlo obilno. Ovo je prva sorta dobijena kao rezultat hibridizacije.

Sledi Forestburg - visokorodna, snažna sorta. Visina grma do 5 m. Bobice su tamnoljubičaste, blago spljoštene, velike, do 1,7 cm u prečniku. Sakupljene u grozdove od 10-12 komada. Pulpa je vrlo nežna, slatka sa blagom gorčinom, podseća na ukus cimeta. Formira mnogo korenovih izdanaka. Ovo je jedna od sorti otpornih na sušu. Daje godišnje, vrlo ujednačen rod.

Sorta Martin poreklo vuče od sorte Thyssen. Isto je visoka (visina grma do 5 m). Cenjena je zbog svoje dekorativnosti i velikih plodova. Plodovi su okrugli, ljubičasto-lila, vrlo veliki (do 2 cm u prečniku). Bobice se sakupljaju u ogromne grozdove od 18-20 komada. Njihova pulpa je vrlo sočna, slatka, sa nežnom, suptilnom začinskom aromom. Prinos je veći od 20 kg po grmu.

Kasna sorta visokog prinosa je Hanivud (Honeywood) čiji grmovi dostižu visinu od 5,5 m. Bobice su plavo-crne, blago spljoštene, prečnika 1,7-1,8 cm. Tanak voštani premaz jasno se ističe na gustoj kori. Pulpa je slatka, sa nežnom aromom breskve. Grozdovi su vrlo veliki. Svaki sadrži do 16-18 bobica. Počinje rano da plodonosi (u drugoj, trećoj godini). Grm formira malo korenovih izdanaka.

Upotreba u tradicionalnoj medicini

Ne samo plod, već i listovi, cjetovi te kora imaju lekovita svojstva. Istraživanja su pokazala kako tinktura suvog cveća irge pomaže u borbi protiv visokog krvnog pritiska i srčane insuficijencije. Bujon od kore, bogat taninima, uklanja rane i dekubituse, bolesti želuca i creva. Kod upale grla i akutnih respiratornih infekcija, ispira se grlo. A čaj od lišća je najbolje sredstvo za parodontalne bolesti. Cvetovi i listovi se beru u maju, dok se plodovi beru tokom njihovog sazrevanja.

Čaj normalizuje rad srca, razređuje krv, sprečava stvaranje krvnih ugrušaka, a takođe poboljšava probavu kod raznih poremećaja. Kako ga napraviti? Sušene bobice preliti kipućom vodom (za 1 kašiku - 200 ml vode), potrebno da odstoji pola sata. Piti kao vitaminski čaj. Kašiku cveća preliti sa 200 ml ključale vode, ostaviti da odstoji dva sata. Piti u istoj dozi kao i dekokt kore. Čaj snižava krvni pritisak, poboljšava stanje u slučaju insuficijencije srčane funkcije.

Kora drveta se bere u rano proleće pre početka protoka soka. Zatim se seče na male komade i suši. Poseduje učvršćujuća, vezivna i izražena protivpalna svojstva. Koristi se kod upale sluznice želuca, proliva i kolitisa. Pravi se tako što se suva zdrobljena kora (30 g) prelije kipućom vodom (500 ml) i kuva 20 minuta. Pije se 30 grama tri puta dnevno.

Kod upale grla, gingivitisa mogu se ispirati usta bujonom. Priprema se od kašičice usitnjenih sirovina i čaše ključale vode. Kuva se 20 minuta. Za brzi efekat, postupak ispiranja treba sprovoditi tri puta dnevno.

Redovna konzumacija dovodi do smanjenja krvnog pritiska, jačanja zidova krvnih sudova, njihove veće elastičnosti. Bobičasto voće blagotvorno utiče na aktivnost kardiovaskularnog sistema.

Važno! Pre upotrebe narodnih lekova, trebali biste da se konsultujete sa svojim lekarom.