Zadnje aktivnosti

Poslednje aktivnosti korisnika mogu videti samo registrovani korisnici.

Online korisnici

Online korisnike Agrokluba mogu videti samo registrovani korisnici.
Za kompletne funkcionalnosti ovih servisa, prijavi se.

Promo

  • Borovnica
  • 17.09.2023. 10:00

Koju sortu borovnice izabrati za uzgoj?

Djuk je voća sorta u Srbiji, a koje su ostale?

Foto: Đorđe Lalić
  • 955
  • 44
  • 0

Većina savremenih i produktivnih sorti borovnice su samooplodne. Iako je sa stanovišta primene agrotehničkih mera a posebno berbe, lakše gajenje samo jedne sorte u zasadu, sigurnije je da se posadi nekoliko, navodi stručnjak za voćarstvo Poljoprivredno stručne službe Jagodina Vesna Vasić.

Pri tome naravno voditi računa da se odabrane mogu međusobno oprašivati, a da kvalitet plodova odgovara zahtevima tržišta. Oprašivanje borovnice je najuspešnije kada se sorta koja je oprašivač i sličnog je vremena cvetanja kao i glavna, posadi na određenom rastojanju u istom redu sa glavnom.

Drugi način je naizmenična sadnja glavne i sorte oprašivača na čitavoj površini zasada. Za proizvodne zasade koristiti sadnice proizvedene nekim od vegetativnih načina, u rasadnicima koji su pod stalnom kontrolom ovlašćenih državnih institucija. One moraju da budu deklarisane, sertifikovane, sortno ispravne i odgovarati propisanim standardima kvaliteta u pogledu razvijenosti i zdravstvenog stanja, ističe Vasićeva.

Kako boja protivgradne mreže utiče na zrenje i prinos plodova?

Kako smo ranije pisali, na vreme zrenja i prinos ovog voća mogu da utiče i boja protivgradne mreže. Crvena mreža imala je najveći uticaj u pogledu prinosa, gde je prinos po žbunu bio 5,5 kg u šestoj vegetaciji, dok je biserna imala najlošiji efekat na visinu prinosa - 2,6 kg po žbunu. Manipulacijom kvaliteta svetlosti mogu da utiču na vreme zrenja, pa je najranije bilo pod bisernom mrežom za četiri dana ranije u odnosu na crnu. Najkasniji početak zrenja bio je pod plavom mrežom.

Pogodne sorte

Djuk (Duke) se preporučuje kao vodeća sorta u komercijalnim zasadima Republike Srbije. Prosečan prinos po žbunu je oko šest kilograma, dugo ostaje u svežem stanju, dobro podnosi transport i pogodna je za potrošnju u svežem stanju. Iskustva u gajenju nje u našim uslovima ukazuju na njenu jaku osetljivost na nedostatak i zemljišne i vazdušne vlage.

Dva načina odabira sorti (foto: J. Kuzmić)

Blukrop (Bluecrop) se preporučuje za gajenje u našoj zemlji kao dopuna vodećoj sorti Djuk. Rađa redovno i dobro (oko 4-6 kg po žbunu). Dobro podnosi transport i čuvanje ali je osetljiva na rak izdanaka borovnice.

Patriot (Patriot) je kao i prethodne dve američka, preporučuje se kao prateća sorta u Srbiji. Odlične je rodnosti, veoma je otporna na niske temperature, a dobro podnosi vlažnija zemljišta i ona lošije strukture.

Sorte Aurora i Liberti se preporučuju za gajenje u ograničenom obimu, kao dopuna postojećem sortimentu i za produženje sezone berbe, završava jagodinski stručnjak.


Povezana biljna vrsta

Borovnica

Borovnica

Engleski naziv: Blueberry | Latinski naziv: Vaccinium L.

Borovnica je listopadni žbun iz porodice Vresova (Ericaceae), prosečne visine od 20 - 50 cm. Raširena je u borovim, smrekovim i bukovim šumama. Cveta u maju i junu, a sazreva u... Više [+]

Izvori

Poljoprivredne savetodavne i stručne službe Srbije


Tagovi

Borovnica Sorte Djuk borovnica Sadnja borovnica Oprašivanje Vesna Vasić Vreme cvetanja


Autorka

Julijana Kuzmić

Više [+]

Diplomirani novinar specijalizovan za agro novinarstvo. U poslu i životu vodi se Ničeovom formulom sreće: jedno "da", jedno "ne", jedna prava linija, jedan cilj...

Izdvojeni tekstovi

Izdvojen oglas

KLUB

Danijela Mladenović, doktorant biohemije na Hemijskom fakultetu u Beogradu bavi se proizvodnjom prirodne kozmetike, luksuznih hladno ceđenih ulja i biljnih ekstrakata. Kako nastaju ulja od maline, kupine, divljih ruža, grožđa, šljiva, drenj... Više [+]