Monilija laksa ostavila veliku štetu na stablima višanja - idealno je vreme za tretman

Monilia laxa u prošloj je godini ostavila veliku štetu na stablima višanja. Vremenske prilike praćene višim temperaturama idealne su za zimsko prskanje višanja protiv ove bolesti.

Ova bolest, poznatija kao palež cvetova i sušenje grančica koštičavih voćaka, čijoj grupi pripada i višnja, jedna je od najtežih za suzbijanje. Pogoduje joj hladnije vreme, čak i na pet stepeni iznad nule, dolazi do infekcije, kao i visoka vlažnost praćena čestim kišama.

Protekla godina idealna za moniliju

Spore ulaze u tučak cveta i luče toksine koji ostvaruju zarazu cvetova i sprovodnih sudova zbog čega dolazi do njihovog začepljenja i sušenja. I cvetovi i grančice izgledaju kao da su spaljeni. Protekla, 2023. godina bila je idealna za pojavu monilije na višnjama zbog hladnijeg vremena i velike vlažnosti. Upravo se to i desilo jer skoro da nije bilo stabla koje je ostalo nezaraženo od ovog patogena.

Vlage je bilo toliko da su i sorte šljiva stenlej, kao i čačanska rodna, bile zaražene ovom bolešću, a obično su se dobro držale nakon jednog ili dva tretmana. Godina je bila
takva da ko nije prskao barem četiri puta protiv monilije i to u najosetljivijim fazama, pred cvetanje i na kraju cvetanja, nije uspeo da odbrani stabla. Prskanja su, zbog čestih kiša, trebalo da se izvode i u fazi cvetanja višanja.

Sad je vreme za bakarne preparate ili ulja

Ako 2024. godina bude takođe kišovita u periodu pred, tokom i posle cvetanja, proizvođačima bi sugerisali da izvrše barem pet prskanja preparatima, tj. fungicidima koji
nisu štetni za pčele. Pre tih prskanja obavezno se u martu ili početkom aprila treba odraditi tretman bakarnim preparatima, a isti tretman preporučuje se i u ovom periodu jer toplo vreme i manjak padavina mogu da doprinesu boljem efektu zaštitnih sredstava.

Dovoljno je da se uzmu plavo, crveno ili belo ulje ili preparati na bazi bakarnog hidroksida koji duže ostaje na stablu i ima bolji efekat na spore gljivice. Ako voćari imaju poneko stablo višanja bilo bi dobro da otkinu zaražene listove koji su ostali na granama jer će na taj način efekat prskanja biti bolji. Isto tako, ako je ostala pokoja mumija na stablu, poželjno je da se iznese iz zasada.

Osim prskanja pre kiša ili snega bilo bi dobro da se, oko biljaka, stavi peletirani organski ili pregoreli stajnjak (tri šake, odnosno, barem tri lopate), kao i dve do tri šake mineralnog đubriva s više fosfora i kalijuma.