Prvi simptomi se javljaju na cvetovima i listovima koji menjaju boju, postaju smeđi, venu i suše se. Na većim granama dolazi do pojave smolotočenja.
Veoma često na voćnim stablima već u proleće primećujemo sušenje grana. Pogođene su jabuka, breskva, dunja, kruška, kajsija, trešnja, višnja i badem. Radi se o veoma razornoj bolesti koja može potpuno da uništi voćna stabla.
Oboljenje izazivaju gljivice iz roda Monilia. Najčešće se radi o Monilia cinerea koja izaziva infekciju na koštičavim voćnim vrstama, zatim M. fructigena koja napada jabuku i M. cydonia koja je vezana za dunju.
Do infekcije dolazi u periodu cvetanja, a širenju pogoduje vlažno vreme sa vlažnošću od 95 do 100 odsto i temperatura od 15 do 20ºC. Period inkubacije traje oko dve nedelje. Prvi simptomi se javljaju na cvetovima i listovima koji menjaju boju, postaju smeđi, venu i suše se. Obično se prvi simptomi zamene sa oštećenjem od mraza. Na većim granama dolazi do pojave smolotočenja i one na kraju odumiru.
Kada je vreme kišno i toplo, na stabljikama i peteljkama listova na donjoj strani se stvara bela prevlaka sa sporama gljivice koje vetar ili insekti prenose na zdrava stabla.
U kasnijim fazama razvoja biljaka simptomi se javljaju na plodovima. Kao rezultat razvoja infekcije meso ploda posmeđi, omekšava, dobija alkoholni ukus, a na površini se javljaju sklerocije. Veoma je česta pojava da zaraženi plodovi ostaju na stablu i mumificiraju se.
Kada se na voćnim stablima uoče simptomi monilioze potrebno je odmah preduzeti mere kako bi se sprečilo njeno širenje. Zaražene grane, listove i plodove je potrebno sakupiti i spaliti.
Infekcija je takvog karaktera da je potrebno delovati svake godine kako bi zaštitili stabla. Veoma je važno sprovođenje preventivnih mera. Birajte otporne sorte.
Prilikom sadnje potrebno je obratiti pažnju na gustinu. Treba izbegavati pregustu sadnju i birati položaje sa dobrom cirkulacijom vazduha. Tako ćemo obezbediti brzo sušenje površine biljaka posle padavina ili rose. Suzbijati štetočine koje oštećuju deblo i grane. Sprečiti mehanička oštećenja, jer rane predstavljaju ulazna vrata infekciji. Redovno sprovoditi rezidbu i uklanjati suve, oštećene grane, mumificirane plodove. Održavati higijenu voćnjaka.
Kod upotrebe hemijskih fungicida preventivne tretmane treba započeti posle berbe i pre početka cvetanja. Za tretiranje pre cvetanja koriste se preparati na bazi bakra, dok se za tretiranje u fazi cvetanja, odnosno neposredno pred otvaranje cvetnih pupoljaka, koriste dozvoljena sredstva. Sledeće preventivno tretiranje sprovodi se odmah nakon precvetavanja, a u letnjem terminu je potrebno ponoviti ga još jedan do dva puta.
Od narodnih preparata često se koristi tretiranje višnje rastvorom joda.
Deset kapi joda se rastvori u 10l vode. Dobijeni rastvor se koristi kada je plod veličine zrna graška i ponovi za tri dana.
Tagovi
Autorka
