• Uzgoj voća
  • 28.06.2021. 12:00
  • Zlatiborski okrug, Arilje i Užice

Navodnjavanje važno u proizvodnji maline - najčešće se koristi sistem "kap po kap"

Mnogi koriste obližnje potoke ili reke koji pumpama pumpaju vodu do zasada, a oni koji nemaju takvu mogućnost prave bazene od postojećih izvora ili u cisternama dovode vodu.

Foto: Zvezdana Gligorijević
  • 1.565
  • 466
  • 0

Navodnjavanje maline je veoma bitan proces u proizvodnji "crvenog zlata", jerse  iz godine u godinu povećava broj dana bez kiše i sa dosta sunca. Postoji više sistema navodnjavanja, a u Zapadnoj Srbiji najčešće se koristi "kap po kap". Sistem se može unaprediti dodavanjem programatora koji će automatski da reguliše njegov rad, odnosno da uključuje i isključuje po potrebi, ali, bar u ovom kraju, takav način automatizacije retko ko ima.  

Dragiša Milićević iz Arilja svoje maline navodnjava vodom iz reke Moravice. Njegovi i stari i novi zasadi, od reke su udaljeni 60 metara. Uz pomoć dovodnog i odvodnog creva i pumpe njegovo voće ne zna za sušu.

Navodnjavanje maline je veoma bitan proces u proizvodnji

"Navodnjavanje je veoma bitno u vreme suše. Koristim 'kap po kap'. Dovodno ili usisno crevo iz reke Moravice dolazi do pumpe. Koristim pumpu "viladžer" na benzin, mada ima i onih na struju, koje su isplativije", objasnio je Milićević.

Ventilima kontroliše protok vode

Sa druge strane pumpe postavljeno je odvodno crevo, na kome se nalazi ventil. Na odvodno crevo se kače creva sa manjim promerom koja odvode vodu kroz redove. Na njemu se nalaze kapaljke.

"Ventilima kontrolišem protok vode. Na crevima koja vode kroz redove nalaze se kapaljke kojih ima pet na jedan metar, odnosno na svakih 20 cm. Bar kod mene je tako, a kod nekih sistema su te kapaljke na većoj udaljenosti jedna od druge. Kroz nju prođe oko četiri litra vode na sat. Zavisi od potrebe, dovoljno je da pumpa radi od pola sata do sat vremena."

Pored toga, našem sagovorniku ovaj sistem služi i za prihranjivanje maline. Pored pumpe ima bure u kome rastopi prihranu, a iz bureta vodi crevo koje se priključuje na usisno crevo. Dotok hrane na ovaj način takođe reguliše ventilom.

Bez pumpe

Dejan Lučić iz Užica ima oko pola hektara ovog voća u blizini Čajetine. I on koristi "kap po kap", ali zbog konfiguracije terena morao je da prilagodi dovod vode.

"Napravio sam bazen dužine devet, širine sedam i dubine 2,6 metara. Tu voda dolazi sa izvora. Prvo sam razmišljao o kacama, ali opredelio sam se za bazen. Kada sam ga pravio proračunao sam da bi to bilo dovoljna količina za moje maline, naročito kada je suša", kaže Lučić.

I Dejan Lučić koristi sistem "kap po kap"

U Lučićevom sistemu nema pumpe.

"Bazen se nalazi iznad malinjaka i voda iz bazena slobodnim padom kroz sistem dolazi do voća. Od njega ventilom kontrolišem dovod vode. To funkcioniše, a razmišljao sam i o navodnjavanju iz obližnjeg potoka, jer ovaj izvor može da presuši. Tu mi je najveći problem dovod struje do pumpe, jer ovo je brdovit kraj. Potok se nalazi na mnogo nižoj nadmorskoj visini od malinjaka, tako da bi mi bila potrebna ona jača na struju", kaže Lučić i dodaje da takva pumpa košta oko 700 evra, ali tu treba uračunati i utrošak struje, creva...

Navodnjavanje i fertirigacija neophodni za slabo bujne podloge - kako izbeći greške?

"Pumpa na benzin te jačine košta oko 2.000 evra. Prema tome, još uvek razmišljam da li ću uopšte se upustiti u taj poduhvat."

I Milićević iz Arilja i Lučić iz Užica zadovoljni su rodom maline. Još uvek ne znaju sa sigurnošću kolika će biti otkupna cena, ali se nadaju da će se kilogram "crvenog zlata" plaćati 300 dinara. U Arilju je tek počela berba i otkupna akontna cena se kreće od 220 do 250 dinara, što proizvođače čini nezadovoljnim, jer se u mačvansko-prnjavorskom kraju ta cena kreće oko 350 dinara.


Foto prilog


Tagovi

Navodnjvanje maline Dragiša Milićević Pumpa Dejan Lučić Sistem kap po kap Otkupna cena maline


Autorka

Zvezdana Gligorijevic

Više [+]

Novinar više od 20 godina. Kao dopisnik pokriva veliki deo Zlatiborskog okruga - Užice, Zlatibor, Bajinu Baštu, Arilje, Požegu, Kosjerić, a ponekad i ostale opštine Zapadne Srbije.


Partner

Agroklub doo Novi Sad

Bulevar oslobođenja 78, 21000 Novi Sad, Srbija
e-mail: info@agroklub.rs web: https://www.agroklub.rs/

Izdvojeni tekstovi

Izdvojen oglas

KLUB

Crkva Svete Petke u Vranju poznata je i kao Krstata džamija. Za vreme Turaka crkva je pretvorena u džamiju tako što je dograđen minaret, ali su Turci ostavili krst, pa je narod prozvao Krstata džamija.