Navodnjavanje voćaka zavisi od dubine korena?

Dubina i građa korenovog sistema voćnjaka određuju sistem za zalivanje i u mnogome karakter sistema za navodnjavanje i režim navodnjavanja. Obično sistem za navodnjavanje treba postaviti u zoni reda i navodnjavati samo do konačne dubine korenovog sistema. Dubina korena utiče na najveće količine vode koje se mogu zadržati u rizosferi zemljišta.

Ako je dubina korena mala, malo vode se zadržava u rizosferi, pa je potrebno često navodnjavanje zemljišta sa malim količinama vode. Ako je dubina korena velika, puno vode se zadržava u rizosferi zemljišta, pa je moguće ređe navodnjavanje sa većim količinama vode.

Mlade biljke imaju malo korenje, pa biljke nakon sadnje trebaju male količine zalivne vode, ali češće. Kod većih biljaka je obratno, koren voćke zahteva obilna zalivanja, ali ređe.

Čak 70 odsto vlage se uzima preko gornje polovine

Važno je shvatiti gde se u oblasti korenovog sistema voćaka nalazi deo zemljišta iz kojeg biljka uzima vodu. 

• Gornja četvrtina korenovog sistema uzima 40 odsto celokupne vode vegetaciono;
• druga četvrtina uzima 30 odsto;
• treća četvrtina 20 odsto,
• donja četvrtina 10  odsto.

Proizilazi da je 70 odsto od ukupne vlage uzeto preko gornje polovine korenovog sistema i to je efektivna dubina rizosfere u kojoj se prati trenutna vlažnost zemljišta u navodnjavanju.

Za većinu gajenih vrsta to je dubina od 30 - 60 cm, a za drvenaste biljke dubljeg korena i vinovu lozu to je dubina od 90 cm. Najbolji rezultati u istrživanjima postižu se ako se vlažnost zemljišta u zoni efektivne dubine prostiranja korenovog sistema održava na nivou 60 - 80 odsto PVK.

U navodnjavanju je važno da upravo površinski sloj zemljišta ne ostane bez vode, jer većina gajenih biljaka ne može kompenzovati vodni deficit iz dubljih slojeva zemljišta.

Tenziometar postavljen na dubini od 10 cm daje podatke koji se koriste za definisanje režima navodnjavanja, odnosno zalivnih normi i dinamike navodnjavanja.

Idealna distribucija vode za navodnjavanje

S obzirom na vertikalnu i horizontalnu distribuciju korenovog sistema i vodne osobine zemljišta na kojima se gaji određena vrsta voćaka poželjno je da su laterali sa rastojanjem emitera maksimalno do 30 cm, postavljeni sa obe strane reda i na taj način obezbeđuje idealna distribucija vode za navodnjavanje i formira kontinuirana zona vlaženja po dužini i širini rizosfernog sloja.

Prema mehaničkim osobinama zemljišta najbolje je koristiti laterale sa emiterima na rastojanju 30 do 50 cm i emisijom pet do 10 l/h/m. Veoma je značajno da za navodnjavanje na nagibu koristimo samo samokompenzovane laterale, gde kod najkvalitetnijih proizvođača, visinska razlika na dužini reda može iznositi i preko 35 m.

Treba stalno imati na umu, da je korenov sistem podjednako osetljiv na nedostatak kiseonika kao i na vodni deficit. Prevlaživanje dovodi do ozbiljnih problema, pa u tom smislu navodnjavanje mora pratiti postavljanje analognih, ili digitalnih vlagomera na dubini od 10 cm i na dubini od 60 cm, kako bi se definisao što precizniji režim navodnjavanja zasada.

Kapanje - najracionalnija metoda zalivanja

Činjenica je da većina voćaka za uspešan rast i razvoj korenovog sistema zahteva puno kiseonika, da čak ni privremeno ne podnosi prevlažavanje, zahteva da predzalivna vlažnost zemljišta treba da padne neposredno ispod tačke optimalne obezbeđenosti, prateći vrednosti vodnog deficita na senzoru postavljenom na dubini zemljišta od 10 cm. Navodnjavanje se prekida onda kada se odgovarajuće stanje vlažnosti zemljišta detektuje vlagomerom (senzorom) na dubini 60 cm. 

Nedostatak vlage u zemljištu na početku vegetacije negativno se odražava na opšti porast voćaka, te loš rast lišća. Cvetanje je slabije zato što otpadaju cvetni zametci. U drugom delu vegetacije, usled nedostatka vlage u zemljištu dolazi do prevremenog sazrevanja i opadanja plodova, starenja i opadanja lišća. Potrebno je snabdeti biljke lako pristupačnom vodom, u zoni aktivne rizosfere tokom perioda vegetacije, najkasnije do kraja avgusta meseca.

Generalno, za sve vrste voćaka, predlaže se navodnjavanje "kapanjem" kao najracionalnija metoda zalivanja. Za uspešano gajenje jabuka potrebno godišnje oko 800 mm padavina, za gajenje krušaka i šljiva oko 700 mm, a za gajenje bresaka i kajsija oko 500 mm, itd. (Dr I. Miljković, 2003).