Nepoznata otkupna cena šljive - gde i za koje novce je proizvođači prodaju?

Vremenski uslovi ove godine nimalo nisu pogodovali voćarima valjevskog kraja, naročito onima koji imaju zasade šljiva. U vreme cvetanja, početkom aprila, bilo je snega i mraza, što nikako nije pogodovalo ovoj voćnoj vrsti.

"Situacija u šljivicima je različita, zavisi od lokaliteta, položaja parcele. U aprilu su zaista bile niske temperature i tamo gde je voćka imala dva ili tri dana sunčana, došlo je do oprašivanja. Ali ne i do oplodnje jer je za taj proces potrebno vreme. Zbog toga se može očekivati niži prinos nego prošle godine, ali opet sa duge strane, biće lokaliteta gde će biti dobar prinos", smatra saradnik za voćarstvo u Poljoprivrednoj savetodavnoj i stručnoj službi Valjevo Đorđe Sovilj.

Automatizacija način da se smanje troškovi

Stručnjaci savetuju i da će se u oblasti gajenja šljiva što pre pređe na automatizaciju, jer berači su u svim grana voćarstva deficitarni.

"Kad je niska otkupna cena, oko 20 centi, a 7 centi morate da platite berača, računice nema. Voćari se trude da koriste tresače, da se smanji broj radnika potrebnih za berbu. S obzirom kakvo je vreme bilo, otkupna cena će zavisiti pre svega od tržišta. Evidentno je da je proizvodnja poskupela, pre svega kada su u pitanju preparati za zaštitu, đubrivo."

I dok se zvanično ne formira otkupna cena, proizvođači ne čekaju i putem oglasa nude plodove, za sada ranke i čačanske lepotice, pa je tako šljiva za rakiju od 30 do čak 55 dinara, dok je konzumna 80. Sudeći po oglasima, proizvođači se ne nadaju nekoj dobroj otkupnoj ceni, pa se nadaju da će sa proizvođačima rakija postići dobru cenu, a pored dela roda koji će kasnije biti za sušenje, a poslednjih godina sve je veća potražnja za prerarom u slatko i džemove.

Trećina ukupnog roda proizvede se u Podgorini

U valjevskom kraju šljiva se gaji na oko 12.000 hektara, ali stručnjaci kažu da je tek polovina zasada u punom rodu, i da ima dosta starih šljivika koji se slabo održavaju. Ova voćka je i dalje dominantna vrsta, a veoma je zastupljena sorta čačanska lepotica, a područje Podgorine je rekorder po broju stabala po glavi stanovnika. U osečanskom kraju je oko 3.000 hektara pod ovom voćnom kulturom i procenjuje se da se na ovom području proizvede oko trećine ukupnog roda u Srbiji.

Na ovom području je i oko 160 mini sušara i 27 industrijskih tunela za sušenje šljive, što Podgorinu svrstava među ozbiljne prerađivače voća. Za sušenje se najviše koristi sorta stenlej i od 3 do 4 kilograma svežeg voća, dobija se kilogram suvog. 

Zaboravljeni specijalitet

U ishrani stanovništva zapadne i centralne Srbije zauzima značajno mesto, a u ovim krajevima intenzivna proizvodnja ovog voća datira od sredine 19. veka. Najčešće se koristila prerađena i to kao suvo voće, slatko, pekmez, šljivan kolač. 

"Malo se zna da je organizovan otkup šljive počeo od XIX veka, posebno suve, a plod i pekmez bili su artikli kojima se trgovalo na berzi između dva svetska rata", objašnjava etnolog Gordana Pajić i dodaje da posle Drugog svetskog rata, šljiva ostaje važan prehrambeni proizvod, obnavljaju se sušare, ali i koje su se bavile preradom, pa je tako u Valjevu postojala Srbijanka, a u Požegi Budimka.

Jedan od specijaliteta koji se pravi od ovog voća, a koji je gotovo zaboravljen je šljivin kolač. I dok se nekada koristio u ishrani kao poslastica, tokom zime, danas se uglavnom može videte samo na sajmovima i manifestacijama. Ipak, recept se i dalje čuva i prenosi sa generacije na generaciju i veoma je jednostavan.

Količinu šljive birate sami, odvojite košpe, plod se samelje i onda suvo kuva na blagoj vatri. Pošto se koriste zdravi i zerli plodovi, ne dodaje se šećer. Pred kraj kuvanja doda malo brašna, jedna do dve šake, ako ste se odlučili da kolač pravite od desetak kilograma šljiva. Sve se dobro izmeša, skine sa šporeta i razliva na podlogu koja može biti pek papir, liska kora od drveta. Kolač treba da se suši nekoliko dana na suncu, ali može i u sušari. Ovako napravljen može dugo da stoji i prava je poslastica tokom zime.