Ninići povadili 2.500 sadnica voća kako bi ih spasili od poplava i ponovo posadili

Petar Ninić i njegova supruga Nina pokrenuli su rasadničarsku proizvodnju starih i otpornih sorti u kojima su videli svoju budućnost. Upravo su ove sorte sve više u fokusu javnosti i zanimanja voćara.

Autohtone sorte voća pogodne za organsko gajenje

Ipak, vremenske neprilike ne idu na ruku poljoprivrednim proizvođačima, a ova je godina posebno teška. Poplave su pretile i rasadniku koji se nalazi u Vitasovcima kod Novog Grada pa su se odlučili za nesvakidašnju prasku - počupali su sadnice iz rasadnika te ih privremeno sklonili "na suvo". Bio je ovo povod o kojem smo razgovarali s Petrom Ninićem, mladim, 32-godišnjim dipl.ing, poljoprivrede za agrarnu ekonomiju i ruralni razvoj. 

Koliko je bilo teško doneti odluku o čupanju sadnica? 

Odluka o spasavanju rasadnika starih sorti voća donešena je lako. Međutim, odluci je prethodila višednevna analiza svih mogućih načina spasavanja sadnica, kao i analiza vremenskih uslova i mogućnosti za izlivanje reke Sane na površinu rasadnika. Kada je prognoza ušla u 72 sata do poplava, bilo je već gotovo izvesno da će do poplava i doći. Već tada je donešena odluka o premeštanju sadnica iz rasadnika na lokaciju koja ne plavi. To je bila najrizičnija metoda za spasavanje sadnica, jer je sam postupak sa sadnicama, koje su u rasadniku bile već više od mesec dana i koje su se već počele razvijati, mogao da dovede do toga da se sve sadnice osuše od stresa u procesu. U saradnji sa jednim od najvećih domaćih stručnjaka za ishranu i zaštitu bilja, dipl. Ing. poljoprivrede Igorom Veselicom, definisan je efikasan tretman za ublažavanje stresa kod biljaka u prosecu njihovog premeštanja i ponavljanja sadnje.

Takođe, u saradnji sa dr Nadom Zavišić, sa Poljoprivrednog instituta u Banja Luci definisana je sama metodologija načina vađenja sadnica iz zemlje, njihovog privremenog trapljenja i ponovnog vraćanja u zemlju. Sama akcija je organizovana na kvalitetan način i sprovedena je u kratkom vremenskom roku. Sadnice su se pažljivo "podigle" iz zemljišta i u veoma kratkom roku utrapile na traktorske prikolice i u gajbe, pri čemu je izvršen tretman korena sa tačno definisanom kombinacijom antistres i preparata za ishranu bilja. Nakon toga, "pokretni" trap sa sadnicama je uskladišten na suvo u cilju onemogućavanja ispiranja primenjenih sredstava iz zone korena.

Na rasadniku bilo oko 1,3 metra vode

Koliko ste sadnica počupali i kojeg voća? 

Iz rasadnika je povađeno oko 2500 sadnica, koje su kalemljene ove godine početkom aprila. Reč je starim sortama jabuke, kao što su prijedorska zelenika, kolačara, bela petrovača, kožara i dr. Dvogodišnja kruška i jabuka su ostavljene u rasadniku pri čemu je najveći deo spasen nakon poplava. Cilj je bio da se iznesu novi kalemovi, koji još uvek nemaju razvijen korenov sistem i čije spojno mesto nije još u potpunosti sraslo. Samo dan nakon završetka akcije, prognoze su se obistinile i na rasadniku je bilo oko 1,3 m vode uz pojavu matice u određenim delovima. Poplava je nažalost uništila celokupnu infrastrukturu rasadnika, odnosno ogradu i stubove, međutim, odmah nakon povlačenja vode, uz pomoć porodice i prijatelja sve je vraćeno u provobitno stanje, kako bi se sadnice mogle čim pre vratiti u zemlju.

Koliko pre poplave ste počupali sadnice? 

Sadnice su povađene iz rasadnika 48 sati pre poplava. Akcija je izvedena subotom, dok su u nedelju popodne počeli prvi pljuskovi da bi već u pondeljak Sana počela da izlazi iz korita. Voda je u rasadniku bila gotovo 5 dana, pri čemu je na svakom kvadratnom metru rasadnika bio pritisak vode od preko jedne tone. Zemljište je nakon povlačenja vode bilo sabijeno, te je nakon prosušivanja ponovno dovedeno u stanje za sadnju i to pomoću manjih mašina i specifičnih starih priključaka sa konjskom vučom. Cilj je bio da se ne vrši dodatno sabijanje zemljišta sa traktorom.

Sadnice se dobro oporavljaju

Jeste li ih pre toga čime tretirali? A nakon toga? 

Kao što je već rečeno, korenov sistem je u momentu ponovnog trapljena sadnica na prikolice i gajbe tretiran specifičnom kombinacijom profesionalnih đubriva i antistres preparata, dok je u trapu vršeno folijarno tretiranje kalemova svaka dva dana sa antistres preparatima. Odmah po vraćanju sadnica u rasadnik, pristupilo se tretmanima biljaka sa preparatima za ukorenjavanje i prevazilaženje stresa.

Nakon koliko vremena ste ih ponovno posadili i čime tretirali da bi se ponovo primile? 

Biljke su vraćene u rasadnik tačno 14 dana posle iznošenja iz istog, tačnije, 25. maja. Nakon ponovne obrade zemljišta i otvaranja kanala, biljke su nežno posađene, kao npr. paprika, svaki kalem pojedinačno sa posebnom pažnjom. Istovremeno je druga ekipa stavljala navodnjavanje i svakom posađenom redu je odmah puštana voda. Akcija je bila dobro organizovana i sve biljke su vraćene u zemlju za jedan dan.

Trenutno ih negujemo (navodnjavanje, ishrana, zaštita i dr.) i za sada je situacija veoma ohrabrujuća. Najveći deo biljaka je preživeo stres kojem je bio podvrgnut. Praktično, posmatrani kalemovi su sađeni dva puta na isto mesto. U nastavku godine ćemo pratiti njihov dalji razvoj. U najgorem slučaju, imaćemo dvogodišnje sadnice, što je izuzetan rezultat u odnosu na totalnu štetu koju bi poplava napravila.

Veliku štetu ste pretrpeli 2014. godine.  

Da, 2014. godine, koja je ujedno bila i naš početak u ovoj proizvodnji imali smo totalne štete. Na rasadniku je tada bilo oko 3 m vode, pri čemu je isti praktično zbrisan zajedno sa celokupnom infrastrukturom. Procenjene štete su bile oko 780.000 dinara (13.000 KM).

Velika pomoć i od strane vrsnog meteorologa Marka Čubrila

Ko vam je najviše pomogao u ovoj odluci? 

Odluka je donešena na osnovu pravovremenih i kvalitetnih informacija. Danas su meteorološki podaci i prognoze veoma dostupni. Potrebno je samo uvažiti one koje su kvalitetne. Srećom, pratimo nekoliko takvih. Pored toga, od 2014. godine mnogo smo napredovali u posmatranoj proizvodnji i sve vreme se podsvesno spremali za ponavljanje poplava. Kada živite i radite pokraj reke, to je neminovno. Međutim, jednom u 5 godina i nije toliko loša statistika, uz organizovanje spasilačkih misija kao što su ove. Pored meteorologa, najveći značaj u akciji su imali stručnjaci, koji su zajedno sa nama isplanirali sve segmente ove akcije i na kraju porodica i prijatelji koji su nam pomogli da je realizujemo.

U objavi na Fejsbuku spominjete i Marka Čubrila. Ko je on i koliko su njegovi saveti bili vredni? 

Gospodina Marka Čubrila pratim putem društvenih mreža već neko vreme. Čovek je vrstan meteorolog, skoro neporgešiv i uvek spreman da se stavi na raspolaganje svima kojima može pomoći za specifične prognoze. Čubrilo je najavljivao poplave čak više od sedam dana pre njihove pojave i pri tome izračunao skoro tačne količine padavina. Poznajući reku pokraj koje živimo i uz saznanje da je netom pre ovih poplava Sana početkom maja gotovo izlila (zemlja je prezasićena), bilo je očigledno da reka izlazi iz korita posle prvog pljuska. Tako je i bilo.