• Spasavanje sadnica
  • 09.06.2019. 16:00
  • Banjalučka regija, Republika Srpska, Vitasovci, Novi Grad

Ninići povadili 2.500 sadnica voća kako bi ih spasili od poplava i ponovo posadili

Iz rasadnika je povađeno oko 2500 sadnica, koje su kalemljene ove godine početkom aprila. Reč je o starim sortama jabuke, kao što su prijedorska zelenika, kolačara, bela petrovača, kožara i dr. Dvogodišnja kruška i jabuka su ostavljene u rasadniku pri čemu je najveći deo spasen nakon poplava, u intervjuu za Agroklub priča Petar Ninić.

Foto: Arhiva Petra Ninića
  • 1.433
  • 774
  • 0

Petar Ninić i njegova supruga Nina pokrenuli su rasadničarsku proizvodnju starih i otpornih sorti u kojima su videli svoju budućnost. Upravo su ove sorte sve više u fokusu javnosti i zanimanja voćara.

Autohtone sorte voća pogodne za organsko gajenje

Ipak, vremenske neprilike ne idu na ruku poljoprivrednim proizvođačima, a ova je godina posebno teška. Poplave su pretile i rasadniku koji se nalazi u Vitasovcima kod Novog Grada pa su se odlučili za nesvakidašnju prasku - počupali su sadnice iz rasadnika te ih privremeno sklonili "na suvo". Bio je ovo povod o kojem smo razgovarali s Petrom Ninićem, mladim, 32-godišnjim dipl.ing, poljoprivrede za agrarnu ekonomiju i ruralni razvoj. 

Koliko je bilo teško doneti odluku o čupanju sadnica? 

Odluka o spasavanju rasadnika starih sorti voća donešena je lako. Međutim, odluci je prethodila višednevna analiza svih mogućih načina spasavanja sadnica, kao i analiza vremenskih uslova i mogućnosti za izlivanje reke Sane na površinu rasadnika. Kada je prognoza ušla u 72 sata do poplava, bilo je već gotovo izvesno da će do poplava i doći. Već tada je donešena odluka o premeštanju sadnica iz rasadnika na lokaciju koja ne plavi. To je bila najrizičnija metoda za spasavanje sadnica, jer je sam postupak sa sadnicama, koje su u rasadniku bile već više od mesec dana i koje su se već počele razvijati, mogao da dovede do toga da se sve sadnice osuše od stresa u procesu. U saradnji sa jednim od najvećih domaćih stručnjaka za ishranu i zaštitu bilja, dipl. Ing. poljoprivrede Igorom Veselicom, definisan je efikasan tretman za ublažavanje stresa kod biljaka u prosecu njihovog premeštanja i ponavljanja sadnje.

Sadnice u trapu

Takođe, u saradnji sa dr Nadom Zavišić, sa Poljoprivrednog instituta u Banja Luci definisana je sama metodologija načina vađenja sadnica iz zemlje, njihovog privremenog trapljenja i ponovnog vraćanja u zemlju. Sama akcija je organizovana na kvalitetan način i sprovedena je u kratkom vremenskom roku. Sadnice su se pažljivo "podigle" iz zemljišta i u veoma kratkom roku utrapile na traktorske prikolice i u gajbe, pri čemu je izvršen tretman korena sa tačno definisanom kombinacijom antistres i preparata za ishranu bilja. Nakon toga, "pokretni" trap sa sadnicama je uskladišten na suvo u cilju onemogućavanja ispiranja primenjenih sredstava iz zone korena.

Na rasadniku bilo oko 1,3 metra vode

Koliko ste sadnica počupali i kojeg voća? 

Iz rasadnika je povađeno oko 2500 sadnica, koje su kalemljene ove godine početkom aprila. Reč je starim sortama jabuke, kao što su prijedorska zelenika, kolačara, bela petrovača, kožara i dr. Dvogodišnja kruška i jabuka su ostavljene u rasadniku pri čemu je najveći deo spasen nakon poplava. Cilj je bio da se iznesu novi kalemovi, koji još uvek nemaju razvijen korenov sistem i čije spojno mesto nije još u potpunosti sraslo. Samo dan nakon završetka akcije, prognoze su se obistinile i na rasadniku je bilo oko 1,3 m vode uz pojavu matice u određenim delovima. Poplava je nažalost uništila celokupnu infrastrukturu rasadnika, odnosno ogradu i stubove, međutim, odmah nakon povlačenja vode, uz pomoć porodice i prijatelja sve je vraćeno u provobitno stanje, kako bi se sadnice mogle čim pre vratiti u zemlju.

Koliko pre poplave ste počupali sadnice? 

Sadnice su povađene iz rasadnika 48 sati pre poplava. Akcija je izvedena subotom, dok su u nedelju popodne počeli prvi pljuskovi da bi već u pondeljak Sana počela da izlazi iz korita. Voda je u rasadniku bila gotovo 5 dana, pri čemu je na svakom kvadratnom metru rasadnika bio pritisak vode od preko jedne tone. Zemljište je nakon povlačenja vode bilo sabijeno, te je nakon prosušivanja ponovno dovedeno u stanje za sadnju i to pomoću manjih mašina i specifičnih starih priključaka sa konjskom vučom. Cilj je bio da se ne vrši dodatno sabijanje zemljišta sa traktorom.

Rasadnik pod vodom

Sadnice se dobro oporavljaju

Jeste li ih pre toga čime tretirali? A nakon toga? 

Kao što je već rečeno, korenov sistem je u momentu ponovnog trapljena sadnica na prikolice i gajbe tretiran specifičnom kombinacijom profesionalnih đubriva i antistres preparata, dok je u trapu vršeno folijarno tretiranje kalemova svaka dva dana sa antistres preparatima. Odmah po vraćanju sadnica u rasadnik, pristupilo se tretmanima biljaka sa preparatima za ukorenjavanje i prevazilaženje stresa.

Nakon koliko vremena ste ih ponovno posadili i čime tretirali da bi se ponovo primile? 

Biljke su vraćene u rasadnik tačno 14 dana posle iznošenja iz istog, tačnije, 25. maja. Nakon ponovne obrade zemljišta i otvaranja kanala, biljke su nežno posađene, kao npr. paprika, svaki kalem pojedinačno sa posebnom pažnjom. Istovremeno je druga ekipa stavljala navodnjavanje i svakom posađenom redu je odmah puštana voda. Akcija je bila dobro organizovana i sve biljke su vraćene u zemlju za jedan dan.

Trenutno ih negujemo (navodnjavanje, ishrana, zaštita i dr.) i za sada je situacija veoma ohrabrujuća. Najveći deo biljaka je preživeo stres kojem je bio podvrgnut. Praktično, posmatrani kalemovi su sađeni dva puta na isto mesto. U nastavku godine ćemo pratiti njihov dalji razvoj. U najgorem slučaju, imaćemo dvogodišnje sadnice, što je izuzetan rezultat u odnosu na totalnu štetu koju bi poplava napravila.

Veliku štetu ste pretrpeli 2014. godine.  

Da, 2014. godine, koja je ujedno bila i naš početak u ovoj proizvodnji imali smo totalne štete. Na rasadniku je tada bilo oko 3 m vode, pri čemu je isti praktično zbrisan zajedno sa celokupnom infrastrukturom. Procenjene štete su bile oko 780.000 dinara (13.000 KM).

Cilj je bio da se ne vrši dodatno sabijanje zemljišta sa traktorom

Velika pomoć i od strane vrsnog meteorologa Marka Čubrila

Ko vam je najviše pomogao u ovoj odluci? 

Odluka je donešena na osnovu pravovremenih i kvalitetnih informacija. Danas su meteorološki podaci i prognoze veoma dostupni. Potrebno je samo uvažiti one koje su kvalitetne. Srećom, pratimo nekoliko takvih. Pored toga, od 2014. godine mnogo smo napredovali u posmatranoj proizvodnji i sve vreme se podsvesno spremali za ponavljanje poplava. Kada živite i radite pokraj reke, to je neminovno. Međutim, jednom u 5 godina i nije toliko loša statistika, uz organizovanje spasilačkih misija kao što su ove. Pored meteorologa, najveći značaj u akciji su imali stručnjaci, koji su zajedno sa nama isplanirali sve segmente ove akcije i na kraju porodica i prijatelji koji su nam pomogli da je realizujemo.

U objavi na Fejsbuku spominjete i Marka Čubrila. Ko je on i koliko su njegovi saveti bili vredni? 

Gospodina Marka Čubrila pratim putem društvenih mreža već neko vreme. Čovek je vrstan meteorolog, skoro neporgešiv i uvek spreman da se stavi na raspolaganje svima kojima može pomoći za specifične prognoze. Čubrilo je najavljivao poplave čak više od sedam dana pre njihove pojave i pri tome izračunao skoro tačne količine padavina. Poznajući reku pokraj koje živimo i uz saznanje da je netom pre ovih poplava Sana početkom maja gotovo izlila (zemlja je prezasićena), bilo je očigledno da reka izlazi iz korita posle prvog pljuska. Tako je i bilo.


Foto prilog


Tagovi

Spasavanje sadnica Poplava Petar Ninić Rasadnik starih sorti Stare sorte voća Igor Veselica Nada Zavišić Prijedorska zelenika Kolačara Kalemljenje


Autorka

Maja Celing Celić

Maja Celing Celić

Maja je hobi baštovanka s dugogodišnjim iskustvom u novinarstvu. Urednica je portala Agroklub.

Izdvojeni tekstovi

Izdvojeni oglasi