Zadnje aktivnosti

Poslednje aktivnosti korisnika mogu videti samo registrovani korisnici.

Online korisnici

Online korisnike Agrokluba mogu videti samo registrovani korisnici.
Za kompletne funkcionalnosti ovih servisa, prijavi se.

Promo

  • Šabac
  • 26.08.2018. 19:00

Njive šabačkih voćara zarobljene jalovim trešnjama

Kada je pre nekoliko godina Direkcija za poljoprivredu u Šapcu krenula u realizaciju projekta sadnje 160.000 stabala trešanja na oko 200 ha i taj projekat reklamirala kao "hit u Mačvi" niko nije mogao da nasluti da će umesto berićeta i zarade jalove trešnje proizvođačima prouzrokovati gubitke i glavobolje, jer praktično nemaju šta da uberu, a sadnice treba da plate.

Foto: Novosti.rs / A. Delić
  • 7.640
  • 593
  • 1

Voćare šabačkog kraja snašla je nesvakidašnja, ali velika muka. Naime, kako prenose Novosti, umesto punog roda, koji je nakon pet godina trebalo da im donese zaradu, njihove najbolje njive su već šest leta zarobljene jalovim plantažama trešanja čija godišnja obrada košta oko 1.000 evra. Dodatno ih je razočaralo to što je posao trebao da bude izvozno orijentisan i profitabilan.

Nemaju šta da uberu

Podsećanja radi posredstvom Direkcije za poljoprivredu u Šapcu, 160.000 sadnica trešnje zasađeno je na površini od oko 200 hektara. Lokalna samouprava je čak u okviru projekta, koji je reklamiran kao "hit u Mačvi", najavljivala i gradnju centra za pakovanje i doradu voća, kao i kvantaške pijace koja bi bila glavno otkupno mesto. Međutim, kako tvrdi Radenko Gojković, iz sela Culjković, u kojem je oko 15 ozbiljnih gazdinstava formiralo plantaže na ukupno 10 hektara, ljudi su računali na veću zaradu, pa su rado uzimali sadnice, ali roda gotovo i da nema, baš kako ni ugovorenog i organizovanog otkupa. Gojković naglašava da je ugovorom precizirano da preuzeti sadni materijal, po ceni od 3,74 evra za trešnju, treba platiti od punog roda, a kako navodi, voćari nemaju šta da uberu.

Teška dilema pred proizvođačima trešanja

Osamnaestogodišnji domaćin i student beogradskog FPN-a Nikola Savić, objašnjava da je sadnja počela 2011. godine i trajala je dve godine, a kada je trebalo da trešnje budu u punom rodu, nastao je problem. Voćke u proleće procvetaju, a potom cvet opadne, a roda gotovo da uopšte nema. Savić kaže da pod trešnjom ima oko hektar plantaže, dodajući da su njive zauzete, pa poljoprivrednici ne znaju šta da rade, da li da krče voćnjake ili da plaćaju sadnice.

Pljušte optužbe sa obe strane

I dok voćari optužuju lokalnu Direkciju za poljoprivredu, jer kako tvrde, nije nabavila kvalitetan sadni materijal, a pojedinci veruju i da je podloga za voćnjak neodgovarajuća. Mnoga stabla ne samo što ne daju rod, već su veoma podložna bolestima ili su se osušila. Sa druge strane čuju se primedbe na njihov rad. Dragan Tovitović, koji na površini 30 ari ima 180 stabala objašnjava da su primedbe Direkcije da poljoprivrednici nisu dobro održavali voćnjake, neosnovane, jer je prema njegovom saznanju većina domaćina primenjivala pune agrotehničke mere upravo zato što su očekivali zaradu.

Izostala i pomoć struke

Predstavnici šabačke Direkcije za poljoprivredu poručuju da će stručnjaci na terenu utvrditi stanje trešanja i pronaći mehanizme za prevazilaženje problema. Voćari smatraju da je Direkcija zatajila, jer stučnjaci pre sadnje nisu utvrdili da li je na ovom terenu uopšte moguće plantažno gajiti trešnje, a u sam projekat se ušlo ishitreno i bez garancije, a stručnjaci su im pomagali samo tokom prve dve sezone nakon čega su bili prepušteni sami sebi.


Izvori

Novosti.rs


Tagovi

Trešnje Šabac Mačva Radenko Gojković Dragan Tovitović Direkciju za poljoprivredu Nikola Savić


Autor

Marinko Tica

Više [+]

Marinko je profesor književnosti s višegodišnjim novinarskim iskustvom u elektronskim medijima. Naročito je zainteresovan za teme i zbivanja u agraru, a zamenik je urednika na Agroklubu.

Izdvojeni tekstovi

Izdvojen oglas

KLUB

Jedna jako lepa vest stiže nam iz južnog Banata, tačnije iz opštine Kovačica i sela Padina. Naime, nakon nekoliko godina intezvinih istraživanja, članovi Ekološkog pokreta Padina su u saradnji sa Zavodom za zaštitu prirode, predali ministar... Više [+]