• Voćarski radovi
  • 09.02.2019. 11:00

Obavezna zimska rezidba u prvoj godini po sadnji

Vremenski uslovi poslednjih meseci, dali su prostora voćarima da rezidbu sprovode tokom čitave zime. Ipak imajte na umu, da se rezidba ne obavlja kada su temperature ispod nule. Orezivanje koštičavih voćki obaviti neposredno pred kretanje vegetacije.

Foto: Jelena Gajić Đokić
  • 641
  • 72
  • 0

Rezidba je neophodna pomotehnička mera u voćarstvu, bilo da se bavite intenzivnom proizvodnjom ili imate par stabala na svojoj okućnici. Rezidbom pre svega, formiramo uzgojni oblik a nakon toga sprovodimo tzv. rezidbu na rodnost, kojom uspostavljamo ravnotežu između vegetativnog i generativnog potencijala voćke. Na taj način sprečavamo alternativno rađanje koje je kod nekih voćnih vrsta sortna karakteristika. Iako, kada je u pitanju rezidba, kod naših proizvođača ima dosta nedoumica i neznanja, najveća greška koju mogu da naprave je da voće u prvoj godini po sadnji ne orezuju uopšte.

Prekraćivanje sadnica na proleće

Prema rečima Zlatice Krsmanović iz "Poljosaveta" Loznica, posledice neorezivanja mogu biti velike i za njihovo saniranje potrebne su dve i više godina, a često se i ne mogu ispraviti. 

Ukoliko ste sadnju obavili u jesen, rezidbu, u ovom slučaju prekraćivanje, obavljate tek u rano proleće. Idealno bi bilo sačekati kretanje vegetacije a najbolje u momentu bubrenja pupoljaka. Visina gde ćete sadnicu prekratiti, zavisi od oblika krune, sistema gajenja nekad čak i od sorte. 

"Ukoliko želimo nižu krošnju, zavisno od voćne vrste, prekraćivanje vršimo od 60 do 90 centimetara. Specifične voćne vrste su orah, kod koga se prekraćivanje vrši na metar sa obaveznim skidanjem svih prirasta ispod te visine i naravno leska, koju ako gajimo kao stablašicu, prekraćujemo na 60-70cm a ukoliko želimo uzgojni oblik nisku vazu onda se skraćivanje vrši na 20-30cm," objašnjava Krsmanović. 

Obavezna zelena rezidba na leto

Prema njenim rečima kod prekraćivanja, rez obavljamo iznad zdravog pupoljka, tako da kosina ide u suprotnom smeru od njega, kako bi sprečili slivanje vode i eventualni napad bolesti i štetočina. U toku vegetacije, iz ostavljenog vršnog pupoljka formiraće se prirast ali će se razviti i mnoštvo bočnih pupoljaka ispod njega. Veoma često proizvođači ostavljaju sve izrasle letoraste u toku vegetacije i zato će se  naredne godine, ukoliko je voćka dobro đubrena i ima dovoljno vode, stvoriti gomila letorasta koji samo iscrpljuju mladu biljku, što svakako nije dobro i već smo u problemu. Zato stručnajci obavezno preporučuju da se u prvoj godini po sadnji, obavezno sprovodi i letnja rezidba.

"Potrebno je da prirast iz vršnog pupoljka, ostavimo kao vođicu buduće krošnje a sve ostale grane ostavljamo na udaljenosti od 10 centimetara i bilo bi poželjno da imaju spiralan raspored kako bi sve podjednako imale sunčeve svetlosti i dobru provetrenost. Veoma često, grančice imaju vertikalan položaj i zato bi u prvoj godini u leto bilo poželjno obaviti i blago povijanje grančica kako bi inicirali razvoj generativnih pupoljaka," zaključuje Krsmanović. 

Ukoliko je rezidba u prvoj godini obavljena pravilno i na vreme, voćari će narednih godina mnogo lakše obavljati rezidbu na rodnost.  


Foto prilog


Tagovi

Rezidba Zimska rezidba Voćnjak Voćarstvo Zelena rezidba Prekraćivanje sadnica


Autorka

Jelena Gajić Đokić

Jelena Gajić Đokić

Inženjer voćarstva i vinogradarstva. Poljoprivreda je njena velika ljubav a posao novinara pružio joj je mogućnost da upoznam svoj kraj iz drugog ugla.

Izdvojeni tekstovi

Izdvojeni oglasi