• Izvoz trešnje
  • 30.06.2016. 10:00

Od izvoza trešnje - 7 miliona dolara

Trešnja kao jedna od privredno najznačajnijih voćnih vrsta na teritoriji Srbije zauzima sve veće površine. Prema statističkim podacima u rodu se nalazi oko 1.846.000 stabala. Ove godine vrednost izvoza trešanja iznosila je 7 miliona dolara. Voćari su postigli kvalitet tražen na tržištu, pa je srpska trešnja postala interesantna Rusima.

Foto: bigstockphoto.com/g
  • 1.778
  • 574
  • 0

Stablo trešnje oduvek je zauzimalo počasno mesto u svakom seoskom domaćinstvu, a rado je viđeno i u gradskom dvorištu. Detinjstvo i odrastanje nije se moglo zamisliti bez penjanja na trešnju i branja slatkih, crvenih plodova. Naravno, najslađe trešnje uvek su rasle u komšijskom dvorištu.

A da trešnje ne moramo kupovati i uvoziti od komšija pokazuje i činjenica da Srbija postaje sve značajniji proizvođač i izvoznik tog voća. Ove godine može da se očekuje izvoz od 7 miliona dolara. Trešnja, kao jedna od privredno najznačajnijih voćnih vrsta, na teritoriji naše zemlje zauzima sve značajnije površine. Prema statističkim podacima u rodu se nalazi oko 1.846.000 stabala sa ukupnim prinosom oko 28 tona. U strukturi voćnih zasada u Vojvodini, trešnja učestvuje sa 2,3 %.

Postignut kvalitet tražen na tržištu

Izvoz svakog voća, pa i trešnje, zahteva postizanje odgovarajućeg kvaliteta. To je razlog zbog kojeg su naši voćari uspeli dobro da se kotiraju na stranim tržištima, tvrdi profesor dr Zoran Keserović, predsednik Društva voćara Vojvodine.

"Naši voćari bi trebali što više da se opredeljuju za podizanje intenzivnih zasada trešnje jer se investicije u ovakve voćnjake kompletno vraćaju za šest godina, ukoliko je izostala pomoć države. Nakon toga, u narednih 5-6 godina ostvaruje se dobit 12.000-15.000 evra po hektaru. Ona zavisi od sorte i tehnologije koja se primenjuje", objašnjava Keserović.

Ovakvi podaci nesumnjivo ukazuju na mogućnost daljeg iskorišćenja prirodnih potencijala naše zemlje i proširenja zasada pod trešnjom.

Srpska trešnja interesantna Rusima

Najznačajnije pitanje sa kojim se proizvođači susreću prilikom podizanja zasada trešnje je pravilan izbor sorti, vodeći pri tom računa o veličini i čvrstini ploda, vremenu dozrevanja, otpornosti prema pucanju pokožice, kaže master voćarstva Maja Martinov iz PSS Zrenjanin.

"U tom izboru posebna pažnja pridaje se činjenici da se genetički nedostaci sorti loših proizvodnih osobina ne mogu otkloniti čak ni prilikom uzgoja u optimalnim agroekološkim uslovima i uz primenu najsavremenije tehnologije gajenja. Iz navedenih razloga i na osnovu niza istraživanja posmatranih karakteristika, sorte kao što su: Bing, Lapins, Kordia, Summit, Burlat i druge predstavljaju idealnu preporuku za gajenje trešanja na našem području uz minimalan rizik i stabilan prinos kako za ovu tako i za naredne godine", preporučuje Martinov.

Ona napominje da su dodatni motivi proizvođačima da se opredele upravo za ovu voćnu vrstu povoljni klimatski uslovi područja srednjeg Banata i postizanje konstantno visoke cene na izuzetno zahtevnom kako domaćem tako i na svetskom tržištu.

"U srednjem Banatu ostvareni su dobri prinosi što je rezultat povoljnih temperatura vazduha u vreme cvetanja i oplodnje. Prosečne temperature tada su se kretale u intervalu 11-17 stepeni Celzijusove skale", kaže ova savetodavka u zrenjaninskoj PSS.

Trešnje leče i prolepšavaju, a spisak materija koje se nalaze u trešnjama je dugačak. Vitamin C za imuni sistem, folna kiselina za srce i krvotok, kalcijum za kosti i gvožđe za krv. Najvrednije od svih su biljne boje trešanja, takozvani antocijanidini. One smanjuju nivo mokraćne kiseline i leče upale, ali imaju i kozmetičko dejstvo jer jačaju vezivno tkivo i sprečavaju nastanak bora tako što uništavaju štetne enzime koji kožu čine starom i naboranom. Trešnja je prirodni lek protiv celulita jer može da spreči njegov nastanak.

I Sremci vole trešnjin cvet

Poslednjih godina u Sremu se podižu novi, savremeni zasadi trešnje pre svega jer je ova voćka postala interesantna ruskom tržištu. Čak 90 % roda izvozi se u Rusiju, a cena je više nego dobra zbog toga što je ova zemlja uvela embargo na uvoz poljoprivrednih proizvoda, pa i trešnje, iz Turske - kaže diplomirani inženjer voćarstva Zvonko Hnatko iz Šida.

"Uglavnom se podižu zasadi sa sortama koje mogu da podnesu transport do Rusije. To znači da plodovi moraju biti krupniji, težine ne manje od osam grama i sa tvrdim mezokarpom. Najranija sorta koja zadovoljava te uslove je Burlat, pa C1 onda Celesta i Karmen, a od kasnije epohe sazrevanja to su Kordija i Regina. Mislim da je trešnja ove godine podbacila u Sremu. Niska temperatura vazduha 26. aprila ujutro koja se spustila 3 stepena ispod nule doprinela je izmrzavanju vec formiranih plodova, te umanjenju prinosa i do 30 %. Ali, ako se dobro radi, odnosno svi oni koji su bili malo bolji od drugih, a tu pre svega mislim na kvalitet i prinos po hektaru, mogli su ostvariti ekstra profit", kaže Hnatko.

Trešnja ne zahteva mnogo zaštite

Trešnja ne zahteva veliki broj tretmana kada je reč o zaštiti.

"Može se zaštititi sa 4-5 tretmana.Zaštita se obavlja protiv šupljikavosti lista, monilije lakse koja prouzrokuje sušenje grančica i cvetova, monilije fruktigene koja prouzrokuje trulež plodova, lisnih vaši kao i protiv pucanja plodova. Plodovi pucaju u kišnim godinama, odnosno kad posle sušnijeg perioda padne veća količina kiše. Postoje otpornije sorte na pucanje i preporuka je da se one sade kod zasnivanja novih zasada", objašnjava Zvonko Hnatko. U Sremu je ove godine zabeleženo umereno pucanje plodova.

Petruša Ivanov iz Zrenjanina kaže da trešnje u njenom voćnjaku uopšte nisu pucale i da su plodovi zdravi i kvalitetni, a za njihovo proređivanje pobrinula se priroda.

"Trešnje sam zaštitila samo od lisnih vaši tako da se gotovo može reći da su neprskane. Sa hemijom uvek treba postupati obazrivo, to važi za sve vrste voća. Karencu obavezno poštujem, a primenjujem i redukovanu zaštitu jer svo voće prodajem na zrenjaninskoj pijaci. Ono što se ne proda završi u džemu ili u sokovima, koje takođe plasiram na pijaci. U mom voćnjaku trešnja je simbolično zastupljena, reč je o svega osam stabala ranijih i kasnijih sorti. Sve sam prodala. Cena je bila 180-200 dinara po kilogramu. Na tezgama su se mogle naći i jeftinije trešnje, ali zbog smanjene upotrebe hemije ja imam stalne kupce", kaže Ivanov.

Inače, Petruša je diplomirani inženjer poljoprivrede, koja je posle 26 godina rada na društvenom imanju napustila posao i pre 10 godina podigla voćnjak na dva hektara i 68 ari. Uzgaja kajsije, šljive, kruške i jabuke. Ona kaže da je najsrećnija kada su prinosi osrednji. Tada se na pijaci postiže dobra cena, a ulaže se manje rada.

Foto: bigstockphoto.com/g215


Foto prilog


Tagovi

Proizvodnja trešnje Izvoz Dolara Stablo Uvoziti Srbija Proizvođač Voćnih vrsta Vojvodini Kvalitet Prof.dr Zoran Keserović Društvo voćara Vovjodine Intenzivnih zasada trešnje Investicije Tehnologije proizvodnje Izbor sorti Čvrstoća plodova


Autorka

Jasna Bajšanski

Jasna Bajšanski

Jasna Bajšanski, Zrenjanin

Izdvojeni tekstovi

Izdvojeni oglasi