Određivanje optimalnog vremena berbe dunje i kako je skladištiti?

Vreme berbe plodova dunje presudno utiče na kvalitet i njihova tehnološka svojstva, s obzirom na činjenicu da se hemijski sastav najintenzivnije menja oko mesec do mesec i po pred berbu. Pošto dunja vrlo dugo vegetira, raste i do kraja oktobra, preranom berbom nastaće vrlo veliki gubici u težini (do jedan odsto dnevno) ali i u kvalitetu. 

Kako kaže savetodavac u Poljoprivredno savetotodavnoj stručnoj službi Zaječar Mihajlo Žikić, skladišna sposobnost će im se umanjiti a uvećaće se gubici pri čuvanju. Ukoliko se dunje kasno uberu postoji opasnost od prekomernog opadanja i jače pojave truleži pri skladištenju. Zbog toga pri kasnijoj berbi plodove treba što kraće čuvati i brže preraditi.

"Vreme berbe plodova dunje se u praksi određuje uglavnom po boji pokožice, lakoće odvajanja plodova od grane, boji semenjače semenke, broju dana od punog cvetanja, refraktometrom i drugo. Fiziološka zrelost se prepoznaje po tome što plodovi dostižu maksimalnu krupnoću za datu sortu, dobijaju žutu boju i lako se odvajaju sa rodnih grančica", kaže Žikić i napominje da je važno zapamtiti da se dunja za konzumaciju bere u fiziološkoj, a za preradu u punoj zrelosti.

Vranjska i leskovačka dunja, kako Žikić kaže, beru se na oko 160 do 170 dana od vremena punog cvetanja. Plodovi dunje se beru tako što se plod obuhvati rukom, blago uvrne i okrene na gore. Plodovi vranjske i leskovačke dunje nemaju pravu peteljku što pojednostavljuje berbu, transport i čuvanje, jer ne dolazi do mehaničkih povreda od uboda peteljki.

Dunja: Investicija koja može biti i prilika i opasnost?

"Pri berbi treba paziti da se ne lome grančice koje nose plodove, jer će one nositi rodne pupoljke za narednu godinu. Dunju treba brati po suvom i lepom vremenu, od donjih grana i postepeno prelaziti na više, čime se opadanje plodova svodi na minimum", kaže ovaj stručnjak i dodaje da zbog toga što plod dunje ima tvrdo meso u praksi vlada mišljenje da ona nije osetljiva na udare, međutim ona je kao i jabuka i kruška veoma osetljiva i mehanički oštećena mesta vrlo brzo oksidišu i potamne.

Dunje za upotrebu u svežem stanju treba prezentovati u holandezima u kojima su dunje složene u jednom sloju. Kako savetodavac navodi, upotreba uložaka nije neophodna zbog krupnoće plodova. Dunje namenjene industrijskoj preradi beru se u boks palete koje se prazne na dnu ili u plastične jabučare, a transportuju se u rasutom stanju.

"Određivanje zrelosti pomoću refraktometra je najbrži i pouzdan način za određivanje vremena berbe kod dunje i ostalog voća."

Šta je refraktometar?

Refraktometar je optički merni instrument pomoću kog se vrši određivanje sadržaja šećera u grožđanom soku (širi) i različtim voćnim sokovima. Najčešće se koristi za proveravanje zrelosti plodova na polju, što je od velike važnosti za utvrđivanje vremena berbe voća i grožđa, većinom je radna temperatura 20 stepeni Celzijusa.

"Ova vrsta terenskog merenja sprovodi se u cilju dobijanja kvalitetnih finalnih proizvoda (sokova, vina, sirupa, i slično) ili svežih plodova. Refraktometar se najčešće koristi u vinogradarstvu i voćarstvu", kaže savetodavac i dodaje da taj instrument najčešće vrednost sadržaja šećera pokazuje u jedinicama Brix-a: jedan odsto Brix = jedan gram šećera na 100 grama rastvora, odnosno. jedan odsto Brix je jedan odsto šećera.

Mnoge prednosti, ali koje su mane u uzgoju dunje?

On tvrdi da u našim uslovima plod leskovačke dunje u punoj zrelosti sadrži prosečno od 11 do 15 odsto ukupnih šećera.

"Dunja se čuva do tri meseca, na temperaturi od nula do dva stepena, i relativnoj vlažnosti vazduha od 90 odsto, pod uslovom da je zaštita u zasadu pravilno sprovedena, a plodovi tretirani fungicidima pre unošenja u hlađeno skladište", kaže Žikić i dodaje da se plodovi mogu relativno dobro čuvati u dobro provetrenim podrumima ili sličnim prostorijama, do početka januara, pa čak i do marta, u zavisnosti od sorte, jer se dunja bere kasno u oktobru mesecu kada prođu visoke temperature.

Podsetimo, kako smo ranije pisali, prednost kod dunje je, osim što se lako bere i kasno cvetanje, pa samim tim, i nizak rizik od poznih prolećnih mrazeva, što joj omogućava gajenje u područjima gde su češći prolećni mrazevi i u dolinama reka.