Oprezno s investicijama u trešnju!

Poslednjih godina sve više se podižu intenzivni zasadi trešnje sa novim sortama krupnih plodova. Kordia, ređina, svit hart, imena koja se sve više pominju među voćarima. Reč je o sortama trešnje krupnih plodova koji lako nalaze kupca na tržištu.

Trešnja idealna za porodični biznis

Prema mišljenju predsednika Društva voćara Vojvodine prof. dr Zorana Keserovića, proizvodnja trešanja idealna je kao vid porodičnog biznisa.

"U četvrtoj godini mi smo kod nekih sorti imali od 15-22 tone po hektaru. Neka trešnje voćari prodaju po 1,7 €, neka su troškovi 30%, pa sada vi vidite da li tu ima zarade. Računam da bi jedna porodica mogla da živi sa 3-4 hektara takvog zasada. Pretpostavka za to su povoljni krediti. Moj predlog je da umesto što država daje 6.000 dinara po hektaru, da novac daje za investicije. Ako hoćete da porudicu zadržite na selu, država treba da vam vrati 50% od investicije. Za ostatak poljoprivrednici mogu da se zaduže kod banke. Tvrdim da se pri takvim uslovima u drugoj godini vraća novac", kaže Keserović.

On ohrabruje voćare da zasade trešnju pošto misli da je to dugoročno održiv posao. Naveo je i svoje argumente za proizvodnju: "Rano stiže na tržište, deficitarna je u svetu, cena joj je visoka, u Italiji u supermarketu košta 6 €, na Tajlandu 16 €, u Španiji preko 20 €. Stiže ranije u odnosu na Holandiju i Nemačku, Holanđani ređinu beru 18. jula, a mi smo je već obrali. To su sve argumenti za gajenje trešnje," konstatuje Zoran Keserović.

Obavezan sistem navodnjavanja i protivgradna mreža

U ovakvoj tehnologiji proizvodnje voćari moraju da postave sistem za navodnjavanje kap po kap i da, iznad redova, protivgradna mreža štiti voćnjak od grada i prevelike kiše koja, u vreme zrenja može da izazove pucanje i potom plesnivost zrelih plodova. Nove sorte trešanja su kalemljene na kržljavim podlogama gizela 5 i 6, nisu bujne i lako se beru sa zemlje.

Oprez ipak potreban

Keserovićev saradnik doc. dr Nenad Magazin sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu uvažava sve argumente za, ali poziva voćare na opreznost. "Trešnjarstvo je postalo aktueno zahvaljujući jednoj dobroj proizvodnoj godini, i to dobroj godini u novim proizvodnim zasadima. Kod svake voćne vrste imamo argumente za i protiv. Za gajenje trešnje moramo pre svega naći pogodne agroekološke uslove. Samo u njima će dati odgovarajući prinos. U Vojvodini većina terena ne odgovara gajenju trešnje. I u ovoj povoljnoj proizvodnoj godini bilo je lokaliteta u kojima je trešnja izmrzla od mraza, a zamislite kako je to u godinama sa ekstremnijim prolećnim mrazevima? Dobri tereni su na Fruškoj gori i oni zaklonjeni od jakih vetrova u vreme cvetanja", kaže Magazin.

Jedna lasta ne čini proleće

On dodaje da je ove godine cena trešanja bila dobra i da je to uvek tako kada se proizvedu krupni plodovi. Ali jedna lasta ne čini proleće. Imamo trešanja osetljivih na niske zimske temperature, pa one neotporne na pozne prolećne mrazeve. Problem su već spomenute visoke investicije, ali na terenu je prisutan i nedostatak znanja kod pojedinih proizvođača. Magazin kaže da je poseban problem kod nas postupak s trešnjom nakon berbe. "Od berbe do potrošača mi nemamo razvijenu infrastrukturu koja može da brzo rashladi plodove, da je tako ohlađenu upakuje u odgovarajuću ambalažu i pošalje na neko tržište. Nadam se da će sa razvojem novog trešnjarstva i taj nedostatak biti otklonjen", kaže Magazin.

Na forumima koje posećuju poljoprivrednici, skeptični proizvođači tvrde da je celu priču oko trešnje naduvao rasadnički lobi kako bi prodao sadni material. Magazin kaže da bi dobro bilo da oni koji su uložili veliki novac u proizvodnju trešnje, a pri tome nisu sigurni u svoje znanje, potpišu ugovor sa institucijama koje su kadre da im isprate celu proizvodnju uz određene garancije.