• Proizvodnja oraha
  • 27.04.2016. 14:30

Orasi deficitarni na evropskom tržištu

Na teritoriji Srbije ima oko 1,9 miliona stabala oraha, koja daju prosečan rod od 24.000 tona godišnje. Po rečima stručnjaka to nije ni polovina potreba u našoj zemlji, pa se ova voćna vrsta često i uvozi, iako je ovdašnje podneblje odlično za proizvodnju oraha.

  • 5.406
  • 1.168
  • 0

Na teritoriji Srbije ima oko 1.9 miliona stabala oraha, koja daju prosečan rod od 24.000 tona godišnje. Po rečima stručnjaka to nije ni polovina potreba u našoj zemlji, pa se ova voćna vrsta često i uvozi, iako je ovdašnje podneblje odlično za proizvodnju oraha.

"Tvrd je orah voćka čudnovata, ne slomi ga, a zube polomi"- zabeležio je Njegoš u svom spevu Gorski vijenac. A da je ovo voće zaista biljka čudnovata potvrđuju i brojna naučna istraživanja koja su pokazala da su orasi najzdraviji koštičavi plodovi. Oni poseduju zavidan procenat antioksidanasa, jezgra je bogato omega-3 masnim kiselinama. A tu su i belančevine, ugljeni-hidrati, jod, kalijum, magnezijum, gvožđe, fosfor i vitamini A, B1, B2, B6, P, PP, E, C i K. Od 2004. do 2014. godine proizvodnja oraha u svetu se povećala za 239% ili 3,39 puta. Pod zasadima ove kulture je više od 623.000 ha, a ukupna godišnja berba je prevalila 1,5 miliona tona.

Zasad oraha u Banatu

Dragan Kleut
Dragan Kleut

U svakom banatskom seoskom dvorištu pod orahom se traži spas od letnjih vrućina, a vredne domaćice tokom zimskih slava i proslava nesebično od njegovog ploda prave razne đakonije za ukućane i goste. Štrudle sa orasima su na posebnoj ceni, a torte, orasnice i kiflice ubrajaju se u omiljene poslastice. U novije vreme Banaćani su počeli da podižu zasade oraha. Dragan Kleut iz Stajićeva, sela u blizini Zrenjanina, pre 15 godina odlučio je da na 2,5 hektara zemlje umesto setve uobičajenih ratarskih kultura zasadi voćnjak. Konsultujući se sa našim vrsnim stručnjakom za voćarstvo prof.dr Zoranom Keserovićem podigao je mešoviti voćnjak kajsija, oraha i lešnika.

"Orahe sam sadio u trouglu, u kombinaciji sa kajsijom i lešnikom. Na parceli od 2,5 hektara nalazi se 200 stabala oraha, isto toliko lešnika i 560 kajsija. Pošto orahu treba prostora, a kajsija nakon 15 godina postaje stara, plan je bio da, kako orasi stasavaju, kajsije vadim. Sada je došlo vreme za ovaj posao. Prvo sam počeo da vadim ona stabla kajsije koja su trulila i davala manje roda i na taj način orahu koji je zasađen na rastojanju od 10 metara u trouglu napravim dovoljno prostora", kaže Kleut.

Kvalitetno zemljište i dobra priprema za sadnju

Za svoju proizvodnju ovaj poljoprivrednik ne kaže da je intenzivna, jer da bi ispoštovao sve zahteve ove voćke neophodno je da ima specijalizovanu mehanizaciju koja je, kako kaže, jako skupa. Nema ni sistem za navodnjavanje, ali je zato odlično pripremio zemljište za sadnju. Iako orah može da se gaji i na zemljištima slabijeg kvaliteta, što naravno utiče i na prinose, dobro je orahe saditi na tlima koja su plodna i propusna s reakcijom tla pH 6,5-7,5, kao i oko 10 mg fiziološki pristupačnog fosfora P2O5 i oko 20 mg pristupačnog kalijuma K2O. Sadrzaj humusa treba da je 3 procenta i više.

"Pre sadnje oraha zemljište je praktično odmaralo. Na toj parceli sam zasejao stočni grašak i kada je bio u cvetu, zaorao sam ga. Zatim sam parcelu nađubrio stajnjakom i to u količini od 45 vagona. Usledilo je još jedno zaoravanje, a zemlja je "mirovala" do sadnje. Sada se u zemljištu nalazi 3,5 procenta humusa. Zabeleženo je nešto više kalijuma, ali zemljište nije kiselo. Za zasad oraha odabrao sam kvalitetnu zemlju druge klase. Ona je rastresita i zadržava vlagu. Kada je potrebno radim prihranu tako što oko stabla stavljam stajnjak ili veštačko đubrivo NPK 3x15", objašnjava Kleut.

Današnjim sortama neophodna je adekvatna zaštita i nega

U zasadu oraha ovog poljoprivrednika najzastupljenije su novosadske sorte, pre svega Šampion, a tu je Sejnovo kao i nemačka sorta Gajzenhajm. Reč je o kalemljenim sadnicama.

"Svi koji misle da orasima na plantažama ne treba nega, varaju se. Naime, ovde nije reč o stablima tzv. koštunjavih oraha koje su naši preci sadili u dvorištima. Sadašnje sorte su osetljive na naše banatske letnje žege i usled visokih temperatura dolazi do oštećenja lista i ploda. Ni zime praćene velikim mrazevima i hladnim severnim vetrovima im ne prijaju, jer dolazi do izmrzavanja. Ova zima je bila blaga, te izmrzavanja nije bilo. Sorte koje ja imam takođe su osetljive na bolesti. Prošle godine ne, ali prethodnih godina imao sam veliki problem sa crnilom lista i ploda. Koristio sam različita sredstva za zaštitu, ali većih rezultata nije bilo. Crnilo lista je problem koji se teško rešava", kaže Dragan.

Po rečima ovog uzgajivača oraha, vegetacija je ove godine počela ranije. On je završio zaštitu fugicidima i insekticidima, orah je u fazi puštanja resica. Oplodnja je počela dvadesetak dana ranije te sada naš domaćin čeka da se ona završi kako bi uradio tanjiranje trave između redova.

Cena oraha nije porasla

Cena oraha na svetskim tržištima prošle godine prvi put je pala nakon 6-godišnjeg konstantnog rasta. Razlozi su mnogobrojni. Jedan od njih je nezapamćeno rodna 2015. godina u čitavom svetu. Zatim, mnogi mladi zasadi su stupili u rod i povećali ponudu, a ekonomska kriza svetskih razmera je smanjila potražnju oraha kao luksuzne robe.

"Imao sam 1,5 tonu oraha po hektaru. Ove godine očekujem daleko bolji prinos, ali i bolju cenu. Naime, prošle godine kilogram očišćenih oraha prodavao sam za 560 dinara i to poslastičarima sa kojima sarađujem već nekoliko godina. Očekivao sam bolju cenu, no kako se ona nije dogodila moram pratiti kretanje tržišta. Inače, voleo bih da orah u ljusci prodajem za izvoz. Imao sam nekoliko ponuda, ali reč je o većim količinama koje ja ne proizvedem", završava svoju priču o orasima Dragan Kleut.

Trendovi u svetu

Kina važi za najvećeg svetskog proizvođača oraha. Ova zemlja godišnje proizvede oko 360.000 metričkih tona ploda. Odmah iza Kine, po proizvodnji oraha dolaze SAD sa 294.000 metričke tone oraha na godišnjem nivou. Zanimljiva je činjenica da od ovog broja čak 90 odsto američkog orha dolazi iz Kalifornije. Odmah nakon Kine i SAD-a po proizvodnji oraha u svetu poznati su i Iran, Turska i Ukrajina. Što se tiče evropskog tržišta, deklarisani deficit oraha je čak 100.000 tona.

U zemljama bivšeg istočnog bloka, razvoju orašarstva se posvećuje posebna pažnja. Prethodnih godina milioni sadnica su isporučeni na ova tržišta i to uglavnom iz hiperproduktivnih turskih rasadnika u kojima se kalemljenje vrši pod otvorenim nebom. U Bugarskoj mali uzgajivači oraha sa zasadima do 30 ha dobijaju od države subvencije u vrednosti 507 evra po hektaru, dok u Gruziji, farmer dobija povraćaj od 70% sume uložene u sadni materijal. U Kazahstanu je u toku realizacija jednog od najkrupnijih zasada na površini od 2.000 ha.

Ministarstvo poljoprivrede Kirgizije je 2015. godine podelilo 30.000 sadnica kalemljenog oraha svojim siromašnim farmerima. Moldavija je usvojila je Zakon o orahu. Nacionalnu strategiju razvoja orašarstva imaju samo još SAD. Moldavijska vlada subvencioniše podizanje zasada sa 210 dolara po hektaru, mehanizaciju za održavanje zasada i preradu sa spiska sertifikovanih proizvođača sa čak 90 procenata povraćaja uloženog novca. Orašarstvo u Rumuniji drastično je uništeno nakon što su stranci, uglavnom Italijani, pokupovali poljoprivredno zemljište i posekli stare zasade oraha za drvoprerađivačku industriju. Proizvodnja oraha polako se obnavljaja i podižu se mladi intenzivni zasadi, pokazuju podaci Saveza uzgajivača oraha Srbije.

Foto:bigstockphotos.com;Leonid Eremeychuk


Tagovi

Proizvodnja oraha Dragan Kleut Zakon o orahu Evropsko tržište Koštičavi plodovi Banat Zasadi oraha Zaštita i nega oraha Razvoj orašarstva


Autorka

Jasna Bajšanski

Jasna Bajšanski

Jasna Bajšanski, Zrenjanin

Izdvojeni tekstovi

Izdvojeni oglasi