Za sada većih šteta nema, a njihov procenat zavisi od voćne vrste, sorte, nadmorske visine i što je najvažnije od intenziteta niskih temperatura, odnosno kolike su bile i koliko su dugo trajale.
Zbog veoma toplog vremena krajem februara kada su se temperature kretale oko 20 stepeni krenula je i vegetacija, što ovih dana brine voćare. Hladno vreme i pad temperatura mogu da nanesu štetu ranim sortama raznog voća koje se nalaze u fenofazi pucanja pupoljaka. Najugoženije su rane sorte kajsija kaže Lazar Klještanović, stručni saradnik za voćarstvo u Rumi.
"Ovo su normalne temperature za ovo doba godine, međutim, ranije visoke temperature koje su pokrenule vegetaciju mogu da povećaju rizik od izmrzavanja pojedinih voćnih vrsta", kaže Klještanović i dodaje da su prema njegovom mišljenju najugroženije rane sorte kajsija koje su cvetale pre desetak dana, a tačan procenat štete znaćemo kada prođe fenofaza i ostalih sorti.
"Vegetacija je krenula kod svih voćnih vrsta, čak i kod vinove loze. Međutim sve te voćne vrste se nalaze u fenofazi pucanja pupoljaka, i u toj fazi su koliko toliko zaštićenije od niskih temperatura."
Za sada većih šteta nema, a njihov procenat zavisi od voćne vrste, sorte, nadmorske visine i što je najvažnije od intenziteta niskih temperatura, odnosno kolike su bile i koliko su trajale.
"Za sada možemo biti umereni optimisti, što nismo imali ekstremno niske temperature u poslednjih 10 dana, do minus dva i ili minus tri i to u kratkom periodu oko četiri sata ujutro, pred svitanje. Ono što sada može da nas upozori, to je što je druga polovina marta i ne znamo dugoročnu prognozu, a niske temperature mogu da se očekuju i polovinom aprila", kaže rumski stručnjak i dodaje da do tada će verovatno sve voćne vrste biti u fenofazi cvetnih balona ili početka cvetanja, kada su rizici mnogo veći i kada su biljke osetljivije na niske temperature.
Naš sagovornik podseća i na metode zaštite voća protiv mraza, a jedna od njih je svakako i antifrost sistem. Kaže da je prošle godine u velikim zasadima zaštita od mraza obavljana i helikopterima, dok su pre desetak dana u Jasku korišćene dve priključne mašine, poput nekog antifost mobilnog sistema.
"Ljudi su radili tim sistemom na ranim zasadima kajsije i videćemo kad krene vegetacija, da li se smajio procenat štete i kako će to da funkcioniše."
Sistem za zaštitu od mraza funkcioniše na principu oslobađanja određene količine energije pri prelasku vode iz tečnog u čvrsto agregatno stanje, odnosno voda se pretvara u led. Pri tome se automatski podiže temperatura u celom voćnjaku, i samim tim izbegavaju se negativne posledice mraza na biljku posebno u fazi cvetanja i rane faze formiranja ploda.
Ova nova tehnologija se ogleda u neprekidnom korišćenju malih količina vode putem mikropulsatora, pulsni antifrost, tako što se biljka oblaže tankim slojem leda koji se održava vlažnim i zadržava temperaturu oko 0°C. Neprekidan rad prskača zatvara parcelu i stvara drugačiju mikroklimu unutar same parcele. Ukoliko je temperatura spolja -5°C, unutar parcele je -1,8°C, a tako gde se uhvatio led oko biljke je 0°C.
Tagovi
Autor
