Plantažnim gajenjem drenjina do profita

Na pitanje da li dren može da se gaji na plantaži, profesor dr Vučeta Jaćimović sa Biodinamičkog fakulteta u Podgorici odlučno kaže - može! Svoju tvrdnju on temelji na dvadesetogodišnjem magistarskom i doktorskom radu, tokom kojeg je zaključio da ova zanemarena voćka velikog potencijala može plantažno da se gaji i donese visok profit.

Kod komšija već desetak plantaža

"U Crnoj Gori ima već desetak plantažnih proizvođača drenjina. U Srbiji postoje interesovanja i već smo obavili razgovore za prva 2ha plantaže. Prednost gajenja ovog voća je u tome što nije zavisno od klimatskih uslova i uspeva gotovo na svim zemljištima, pa i u zasenama ili šumama. U Crnoj Gori dren se prostire maltene od obale mora, pa do krševitog predela i visina od 1.300 metara iznad nivoa mora. To je njena glavna prednost", kaže Jaćimović.

Nije potrebna nikakva agrotehnika

On je svoju ideju izneo na izuzetno posećenom 15. "Kongresu voćara i vinogradara" nedavno održanom u Kragujevcu. Pred više od 140 naučnih radnika iz 12 zemalja i mnogim proizvođačima iz Šumadije izložio je svoj koncept, koji nije ostao nezapažen.

"Ovo će uskoro biti vrlo popularna proizvodnja iz nekoliko razloga. Dren svake godine zametne plod i donese veliku količinu roda, čak i u lošim uslovima. Jedna od velikih prednosti je i to što joj nije potrebna nikakva zaštita, niti agrotehnika. Zbog toga je veoma pogodna kultura za organski koncept proizvodnje, koji je kod nas u regionu sve popularniji, a u svetu je uveliko na ceni, dodaje profesor Jaćimović.

Dren u prirodi ostane neobran

Dren je grmasta biljka. Reč je o poludivljem voću, koje se sreće na svakom koraku, a svake godine ogromna količina veoma zdravih plodova ostane neubrana i neiskorišćena. Već decenijama se svi bave lekovitošću drena od koga se prave čajevi, sokovi ili džemovi. Ali ta količina prerađenih plodova je zanemarljiva u odnosu na njen potencijal.

Crna Gora već promoviše "Dane drenjina"

"Svaki proizvod od drenjina je lako pripremati i nije potreban nikakav konzervans. Ukoliko bi se ostvarili naši planovi da se prave plantaže, dolazili bismo do velikih količina zdravih plodova a moj cilj je da i u Srbiji promovišem taj koncept. Crna Gora je napravila pomak i u cilju promocije ove voćke, organizovala, u Nikšiću, "Dane drenjina". Ono što trenutno može biti mali problem je rasadni materijal, odnosno plodne sorte i selekcije. Sadnice se mogu dobiti i krčenjem starih zasada", objašnjava Vučeta Jaćimović.

On podseća na nekadašnji proizvodni asortiman "Takova" iz Gornjeg Milanovca, među čijim proizvodima su, pre 30 godina, bile i tegle s džemom od drenjina. Veruje da bi u eri promocije zdrave hrane, drenjina i proizvodi od nje, imali izuzetnu prođu i na domaćem, a naročito na stranom tržištu.

Foto listovi i plodovi drenjine: bigstockphoto.com, Digoarpi

Dodajte agroklub.rs u omiljeni Google izvor