Plasman jabuke, jagode i trešnje - hoće li biti zarade ove godine?

Više godina unazad zbog sankcija koje postoje prema Rusiji, postoji problem izvoza jabuka na ovo tržište. 

"Oni su u međuvremenu preduzeli određene korake i podigli zasade na ogromnim površinama i to sa sadnim materijalom iz Srbije. Zbog toga ova zemlja uvozi malo jabučastog voća, sem stonog. Jabuke koje se nalaze u hladnjačama veoma malo se izvoze. To se itekako odrazilo i tek će se zbog ove novonastale situacije odraziti na poslovanje voćara koji imaju velike zasade", kaže stručni saradnik Poljoprivredne savetodavne i stručne službe Valjevo Srđan Stanojlović.

Poljoprivrednici sada traže alternativne načine kako da prodaju robu.

"Veliki proizvođači ukoliko budu prinuđeni da jabuke prodaju na džačiće ili gajbe, na zaradu ne mogu da računaju. To je veliki posao, a mala zarada koju ne mogu uložiti u pripremu zasada za novu sezonu. Generalno je za njih ovo loša sezona."

I za plasman trešanja postoji problem

Prošle godine veliki problem imali su i voćari koji imaju zasade trešanja.

"Srbija je veliki izvoznik ovog voća, naročito za Rusku Federaciju. U početku je cena bila izuzetno dobra, onda je toliko pala da su proizvođači u našem kraju prestali da je beru. Kada je cena 40 do 50 dinara, to se ne isplati jer su velika ulaganja. Skupa je i berba jer trešnje ne mogu da se otresu ili omlate kao šljive. Bere se plod po plod i berba je skupa", kaže naš sagovornik uz nadu da se to ove godine neće ponoviti.

Ukoliko se podiže zasad trešnje sa sistemom za navodnjavanje, protivrgradnim mrežama i mrežama za zaštitu od ptica, ulaganja po hektaru su i od 20.000 evra. 

Za domaće tržište, jagoda iz plastenika

Uskoro će stići i prvi plodovi domaće jagode. Rani plodovi su iz plastenika i uglavnom se plasiraju na našem tržištu. 

"Ona jagoda koja se izvozi, uglavnom je namenjena istočnom tržištu. Sve ono što se dešava u svetu, odražava se na sve segmente društva, ali i na poljoprivredu koja je i onako osetljiva. Cene su otišile u nebo i proizvođači su u ozbiljnim problemima. Država jeste povećala subvencije, ali je sve to nedovoljno", objašnjava Stanojlović.

Najveći problem proizvođača su visoke cene đubriva koje su u odnosu na prošlu godinu povećane tri puta. 

"Stočarstvo je u opadanju i sve je manje stajnjaka, pa se mora koristiti mineralno đubrivo. Ozbiljni voćari u svom zasadu koji je u punom rodu, mora da baci tonu đubriva po hektaru, a to su velika sredstva samo za to, a da ne govorim o cenama i količinama preparata za zaštitu."

Da li će cena proizvoda pratiti cenu inputa

Proizvođači jabuka, ako se ozbiljno bave proizvodnjom, prskaju je od 18 do 22 puta tokom sezone.

"Pre ovih poskupljenja, proizvođačka cena jabuka nije mogla biti ispod 20 dinara po kilogramu, a vi imate prodajnu cenu 30 do 35 dinara. Gde je tu rad, zarada? Jabuka je takva voćka da se berba mora raditi ručno. Ozbiljno su porasle cene osnovnih inputa i za očekivati je da i ovo bude teška godina. Samo ako krajnja cena bude adekvatna, odnosno bar na nivou iz ranijih godina", nada se valjevski stručnjak.

Jabuka kada je u punoj rodnosti ima prinos od 50 do 80 kilograma po stablu, a može dostići i do 100 kilograma u zavisnosti od sorte, pod uslovom da su primenjene sve agrotehničke mere.

Podizanje zasada jabuke sa kupovinom sadnica, sistemom protiv izmrzavanja, rasprskivačima, navodnjavanjem košta od 40.000 do 50.000 evra, a troškovi po hektaru su manji ukoliko se sadi veća površina. Ukoliko se radi o modernim zasadima, najviše košta podizanje plantaže ovog voća i borovnice.