• Jagode
  • 22.05.2021. 10:00
  • Kolubarski okrug, Valjevo

Plasteničkim uzgojem jagoda do kvalitetnijih i zdravijih plodova

Prošla godina bila je dobra za proizvođače jagoda. Ove godine sezona branja je počela nešto kasnije i to najpre kod onih domaćina koji ovo voće gaje u plastenicima.

Foto: Sanja Dovečer
  • 157
  • 17
  • 1

Berba jagoda u valjevskom kraju počela je nešto kasnije nego prošle godine jer je hladno vreme tokom aprila uticalo da se prvi plodovi, najpre u plastenicima, a potom i na otvorenom beru tek sada. Željko i Marko Branković iz Valjeva pre tri godine pokrenuli su proizvodnju ovog voća u plasteniku.

"Počeli smo sa tri plastenika gde je bilo oko 2.000 sadnica. Prvo smo posadili jagodu sorte kleri na parceli nadomak Valjeva. Prošle godine smo imali prinos od 1.800 kilograma, a bila je i dobra cena pa smo zadovoljni kako smo prošli u protekle dve sezone. Potom smo rešili da proširimo proizvodnju jagoda pa smo u avgustu prošle godine posadili još oko 6.000 sadnica na nekih 20 ari", kaže Željko Branković i dodaje da su se odlučili za istu sortu i u posao je uključena cela porodica.

Prinos i od novog zasada

Kako bi i novi zasad već dao bar minimalne prinose, Brankovići su odlučili da se pored sadnica uloži i u navodnjavanje i kompletnu drugu opremu. 

"Do sada smo uložili oko 450.000 dinara za kupovinu sadnica, navodnjavanje, cevi, foliju. Nadamo se da će biti dovoljno prinosa da se vrati uloženo. Trudimo se da ispoštujemo sve što je potrebno da se prihranjuje na vreme, da se zaštiti, konsultujemo se sa agronomima", kaže naš sagovornik i dodaje da je ono što je najvažnije jeste da imaju kvalitetan rod, a proizvodnja je zasnovana na organskim principima, pa zato koriste isključivo organska đubriva.

Uložili oko 450.000 dinara za kupovinu sadnica, navodnjavanje, cevi, foliju (foto: Z. Markovinović)

Brankovići ističu da vode računa pre svega o kvalitetu, jer se koristi i u porodici, a smatraju da takvu treba da prodaju i svojim kupcima.

"Prema onome što je sada vidljivo, jagoda je dobro ucvetala, ali pošto je ovo prva godina kada rađa očekujemo da bude od 500 do 800 grama po jednoj sadnici. Ako sve bude kako treba, ove godine možemo očekivati ukupan rod od oko tri tone, a da li će biti tako, videćemo", kaže Branković.

Realna cena za proizvođače - 350 do 400 dinara

Kada su se pojavile prve jagode, koštale su 500 dinara za kilogram. Branković smatra da je to dobra cena za proizvođače, ali da je kupovna moć takva da je to prilično "jako" za potrošače. 

"Neka realna cena je od 350 do 400 dinara za kilogram, kada se uračuna uloženi trud i rad. Ukoliko se zadrži ta cena, možemo biti zadovoljni. Ove godine je april bio prilično hladan pa tako branje zrelih jagoda tek sada počinje. Na svu sreću, kada smo počinjali, odlučili smo se za plasteničku proizvodnju i to se pokazalo kao dobar izbor." 

Do sada su Brankovići ovo voće prodavali na lokalnom tržištu, a s obzirom da se ove godine očekuje veći prinos, plasiraće je i na beogradsko tržište. Smatraju da će imati kvalitetne plodove i da u tom slučaju neće biti problema da se nađu kupci. 

Gajenje pod folijom i na manjim površinama isplativo

Inače, proizvodnja jagoda u plastenicima pokazala se kao dobar način da se dobije kvalitetan i dobar rod. Stručnjaci, pre svega savetuju, da se gaje na manjim površinama i pod folijom. Prednost je što tada jagoda stiže nešto ranije, a truljenje ploda je svedeno na minimum. Kada se gaji pod folijom znatno je smanjeno korišćenje sredstava za zaštitu.

U kojim uslovima se najčešće javlja siva trulež jagode i kako je suzbiti?

Kada spoljna temperatura poraste, potrebno je biljke otkriti da ne bi doživele temperaturni šok. Jagode koje se gaje na otvorenim parcelama u slučaju obilnijih padavina podložnije su truljenju, a pored ploda ugrožen je i list. U tom slučaju moraju se koristiti fungicidi, a bez obzira koliko uzgajivač je pažljiv, svaki taj preparate je neka vrsta otrova bez obzira što su bezbedni za ljude, smatraju.

Kada se gaje pod folijom, to ne zahteva preveliku upotrebu preparata za zaštitu. Uzgajivači su uglavnom nepoverljivi, kada je ovaj vid proizvodnje u pitanju jer smatraju da im treba više sredstava za ulaganje, a sa druge strane, stručnjaci preporučuju da to budu manje površine. Na tržištu postoji i dosta preparate koji se koriste u organskoj proizvodnji i koji su biljnog, a ne sintetičkog porekla, efikasni su i bezbedniji, i da se mora raditi na edukaciji proizvođača da bi počeli da ih koristite.


Tagovi

Proizvodnja jagoda Željko Branković Cena Plasman Rod jagode Bolesti Trulež Plastenička proizvodnja


Autorka

Sanja Dovečer

Više [+]

Novinarka sa dvodecenijskim iskustvom. Upoznata sa stanjem i kretanjima u oblasti poljoprivrede na području Valjeva.