Poljski miševi i voluharice prave probleme u voćnjacima. Koje mere preduzeti?

U zasadima koštičavog voća na lokalitetima u slivu reke Timok uočena je povećana aktivnost poljskih glodara. Posebnu pažnju treba obratiti u tek zasnovanim voćnjacima, upozoravaju iz Prognozno-izveštajne službe za zaštitu bilja (PIS).

Na području rada PIS Regionalni centar Zaječar zasadi koštičavog voća (šljiva, višnja trešnja) i leska nalaze se u fazi završen rast mladara, lišće još uvek zeleno do faze lišće se počinje obezbojavati.

"Vizuelnim pregledom zasada na lokalitetima na nižim nadmorskim visinama u slivu reke Timok uočena je pojačana aktivnost poljskih glodara, poljskog miša (Apodemus sylvaticus) i poljske voluharice (Microtus arvalis)", navodi PIS.

Kako dodaju, povećana aktivnost uočena je posebno na lokalitetima Pišura i Višnjar gde su uočene aktivne rupe od mišolikih glodara u kategoriji II (niska brojnost), dok se na lokalitetu Pišura u zasadu šljive beleži i brojnost koja približava kategoriji III (srednja brojnost).

Koje mere se preporučuju?

Poljski glodari ishranom oštećuju korenov vrat i glavne žile voćaka. Najveće štete nanose u mladim zasadima voća kada usled oštećenja može doći do sušenja tek zasađenih stabala. 

Kako smo ranije pisali, voluharice su najštetniji poljski glodari i pogoduju, a vlažne i kišovite jeseni i zime ne odgovaraju njihovoj populaciji. U godinama kada su zime i proleća blagi i suvi, razmnožavaju se u velikom broju. Velike štete prave i na lucerištima i detelištima.

"Proizvođačima preporučujemo da obiđu svoje zasade i obave pregled na prisustvo aktivnih rupa. Prag štetnosti za poljskog miša je 10-50 aktivnih rupa po hektaru, a za poljsku voluharicu 10-500 aktivnih rupa po hektaru (II kategorija brojnosti)."

Kako se rešiti voluharica u bašti, voćnjaku i usevima?

Ukoliko se utvrdi brojnost na nivou praga štetnosti, preporučuje se primena rodenticida u vidu gotovih mamaka na bazi cink-fosfida u količi 5-10 gr po aktivnoj rupi.

Nakon postavljanja gotovih mamaka u aktivne rupe glodara obavezno iste treba zatršati u cilju sprečavanja trovanja domaćih životinja, divljači i ptica.

Naslovna fotografija: AK grafika/PIS