Potrebna zaštita voćnjaka

Kontinuirani vizuelni pregledi zasada jabuke, na području rada Regionalnog centra Prognozno-izveštajne službe u Zrenjaninu, otpočeli su sa osetljivom fazom mišjih ušiju.

Od te faze počinju i redovni pregledi prezimelog lišća pod binokularom i mikroskopom, radi praćenja dozrelosti plodonosnih tela - pseudotecija.

Padavine pogoduju infekcijama

Kada je o jabukama reč, sorta Zlatni delišes nalazi se u fazi kraja cvetanja, odnosno sve latice su opale. Kod sorte Ajdared u toku je razvoj plodova. Obilne padavine u proteklom periodu dovele su do ostvarenja uslova za infekciju prouzrokovačem čađave pegavosti lista i krastavosti plodova jabuke - Venturia inaequalis, objašnjava dipl. ing. zaštite bilja Snežana Parađenović:

"S obzirom na to da se i ovih dana prognoziraju nestabilne vremenske prilike sa padavinama, a imamo osetljivu fenofazu jabuke i prisutan značajan infektivni material, u zasadima postoji rizik od ostvarenja novih primarnih infekcija. Preporučuje se primena kombinacije preventivnih i kurativnih fungicida pre najavljenih padavina: (a.m. mankozeb) Dithane DG Neotec, Dithane M-45 ili Mankogal 80 (0,25%) plus (a.m. ciprodinil) Chorus 50-WG ili Ciprodex 0,05%".

Ukoliko se registruje prisustvo pepelnice (Podoshaera leucotricha), naročito u zasadima sa osetljivim sortimentom, preporučuje se primena preparata na bazi a.m. kresoksim-metil (Stroby DF ili Ardent 50-SC 0,02% ).

Zasadi jabuke

Višnja završila cvetanje

U zasadima višnje registrovana je faza razvoja kraj cvetanja. To znači da su sve latice opale (BBCH 69).

S obzirom na to da tokom cvetanja koštičavog voća, u vlažnim uslovima, može doći do infekcije cveta gljivom koja prouzrokuje sušenje cvetova i grančica (Monilia laxa), bilo je potrebno obaviti zaštitu zasada odgovarajućim fungicidima prema biljnoj vrsti. U ovoj godini, u fazi cvetanja, nije bilo padavina, pa je proizvođačima bio dovoljan jedan tretman zaštite u fazi precvetavanja.

"Ova štetočina napada skoro sve sorte trešanja i višanja i prouzrokuje loš kvalitet plodova. 'Crvljive' višnje i trešnje se ne mogu izvoziti, a i prodajna vrednost im je manja. Napadnuti plodovi gube upotrebnu vrednost, podložni su napadu saprofita i mogu opasti pre vremena. U vlažnim uslovima, na takvim plodovima česta je pojava truleži. Trešnjina muva ima jednu generaciju godišnje. Lutka prezimljava u površinskom sloju zemljišta, najdublje do 10 cm ispod krune voćke. Imago leti od sredine maja do prve dekade juna", kaže Parađenovićeva.

Na mestu polaganja zapaža se rupica od koje prema sredini ploda vodi kanal kojim larva prodire do koštice. U vreme zrelosti ploda larva je već odrasla i napušta ga, silazi u zemljište gde se pretvara u lutku. U stadijumu lutke ostaje do narednog proleća.

Osnovna mera zaštite od ove štetočine jeste pravovremena primena insekticida. Regionalni centar Zrenjanin nastavlja kontinuirano praćenje pojave imaga trešnjine muve, uz signalizaciju kada bude potrebno obaviti tretman.

Pegavosti lišća višnje i trešnje

Pegavost lista višnje i trešnje izuzetno je opasna bolest, jer izaziva prevremeno opadanje lista tokom leta. Prouzrokovač bolesti je gljiva Blumeriella jaapii koja uglavnom napada list, a ređe peteljku lista ili ploda. U početku pege na listovima su sitne, okruglaste i ljubičaste boje, dok kasnije oboleli listovi delimično ili u celosti gube zelenu boju, postaju žuti i opadaju.

"U opalom lišću micelija formira acervule i apotecije. U askusima se obrazuju askospore koje vrše primarne zaraze. Nakon ostvarenih primarnih infekcija i pojave simptoma konidije, koje su obrazovane na naličju listova, vrše dalje sekundarne zaraze. Laboratorijskim pregledom opalog lišća višnje pod binokularom i mikroskopom registrovano je prisustvo zrelih askospora u apotecijama prouzrokovača pegavosti lišća višnje i trešnje", objašnjava Snežana Parađenović.

S obzirom na ponovno najavljene nestabilne vremenske prilike, prisustvo infektivnog materijala u voćnjaku i nezaštićenu lisnu masu, ona preporučuje proizvođačima da obave zaštitu svojih zasada fungicidom Agrodin 65 WP (a.m. dodin ) u koncentraciji 0,1%.

Foto: Jasna Bajšanski