• Aktuelno u voćarstvu
  • 25.04.2016. 08:30

Pravo je vreme za širenje protivgradnih mreža

Standard u proizvodnji jabuke je podizanje visoko intenzivnih zasada u gustom sklopu sa protivgradnim mrežama i sistemima za navodnjavanje uz uvođenje standarda kvaliteta. Ovakvu plantažu jabuka u selu Bikić Do ima Zvonko Hnatko. Nakon što su pčele obavile oprašivanje i oplodnju raširio je protivgradne mreže i sada ne brine ako bude grada.

  • 2.016
  • 833
  • 0

"Divan je kićeni Srem..." kaže pesma, a u istinistost ovih stihova uveriće se svako ko prolazi ovim delom Vojvodine, posebno tokom prolećnih meseci. Lepoti krajolika doprinose zasadi voća u cvetu. Ovo nije slučajno jer se Srem ubraja u dominantne regione u proizvodnji jabučastog voća.

Poslednjih godina podignut je znajčajan broj novih zasada, posebno jabuka. Najveće promene upravo se i uvode u tehnologiju gajenja jabuka. Standard u proizvodnji jabuke je podizanje visoko intenzivnih zasada u gustom sklopu sa protivgradnim mrežama i sistemima za navodnjavanje uz uvođenje standarda kvaliteta. Ovakve zasade prati i savremeni sortiment diktiran od strane tržišta.

Protivgradne mreže - osiguran rod

Zvonko Hnatko
Zvonko Hnatko u svom voćnjaku

Intenzivnoj proizvodnji posvetio se i Zvonko Hnatko čije plantaže jabuka se nalaze u ataru sela Bikić Do, nadomak Šida. Na površini od pet hektara naš domaćin, inače diplomirani inženjer voćarstva, uzgraja zlatni delišes, greni smit, ajdared, bred i fudži sorte. Reč je o gustoj sadnji 3,5 x 0,80 m, a kod nekih sorata 3,5 x 0,87 m. To je od 3.400 do 3.500 stabala po hektaru. Zvonka smo zatekli u značajnom poslu - širenju protivgradnih mreža.

"Pravo je vreme da se šire protivgradne mreže jer smo na ovom potezu već imali grada. Nismo ranije pristupili ovom poslu zbog pčela koje vrše oprašivanje i oplodnju. Pčele su svoje odradile i sad je pravi momenat da se protivgradne mreže stave u funkciju. Protivgradne mreže donose sigurnost i čuvaju rod", objašnjava Hnatko.

On kaže da je protivgradne mreže postavio pre dve godine zahvaljujući sredstvima pokrajinskog Fonda za razvoj. Nakon zatvaranja konkursa i potpisivanja ugovora, a sa sticanjem prava, postavio je protivgradnu mrežu koju je finansirao vlastitim sredstvima. Kasnije je dobio povraćaj sredstava i to 60 odsto sa PDV-om od ukupne vrednosti.

Bez podsticajnih sredstava podizanje jabučnjaka je veoma skupo

Protivgradne mreže
Postavljanje protivgradnih mreža

"Sredstva dobijena iz Fonda za razvoj su veoma značajna jer podići jabučnjak na hektaru zemlje uopšte nije jeftino. Najbolje je kupovati knip sadnice. Jedna košta 4,50 evra. Za jedan hektar potrebno je 3.500 sadnica, to znači da za sadni materijal treba nešto više od 15.000 evra. Za kupovinu protivgradne mreže i njenu montažu valja izdvojiti još toliko novca. Cena zalivnog sistema je relativna i zavisi od više faktora, ali ova investicija je približno 5.000 evra za jedan hektar. Ovome treba dodati i troškove sadnje i kada se sve iskalkuliše za podizanje jabučnjaka ovog tipa neophodno je od 35.000 do 40.000 evra po hektaru. Naravno, ako već posedujete vlastitu zemlju", kaže ovaj uzorni voćar.

Hemijsko proređivanje plodova je značajna pomotehnička mera

Veoma važna pomotehnička mera koju su voćari uradili ili će tek da je rade je hemijsko proređivanje cvetova i plodova. Ovo je možda i najvažnija mera za regulisanje rodnosti, kaže prof. dr Zoran Keserović sa novosadskog Poljoprivrednog fakulteta.

Plodići jabuka ore proređivanja
Plodići jabuka pre hemijskog proređivanja

"Najbolje je kada se uradi kombinacija sa naftal acetamidom kada su plodići u proseku od 4-5 mm. Potrebno je da prođe desetak dana da se vidi koji su plodići opali i kasnije da se radi sa benzil adeninom kada plodići dostignu veličinu od 12 - 13 mm. Proizvođači treba da znaju da je neophodno prvo evidentirati cvetanje. Na osnovu intenziteta cvetanja određuju se doze. One zavise od sorte, pa tako sorte koje dosta zameću plodove, poput zlatnog delišesa, zahtevaju i daleko veće doze. To nije slučaj sa ajdaredom, jonagoldom. Kod većine sorti plodići su sada veličine od 8-11 mm i to je period kada treba raditi sa naftil sirćenom kiselinom, voditi računa da temperatura vazduha ne bude viša od 22 stepena Celzijusa, da relativna vlažnost vazduha bude visoka i ne raditi ovaj posao kada je vetar jačeg intenziteta. Kasnije se korekcija radi sa benzil adeninom kada su terminalni plodići između 12-15 mm, a ukoliko su kod nekih sorti malo odmakli u razvoju obavezno treba dodati naftil sirćetnu kiselinu. Doza treba da bude prepolovljena u odnosu na onu koja se koristi kada su plodići između 8-10 mm. U ovom slučaju temperatura vazduha treba da bude između 20 i 25 stepeni Celzijusa", savetuje Keserović.

Profesor Keserović napominje da se doza preparata računa na osnovu zapremine krune. Ukoliko se hemijsko proređivanje ne odradi valjano, treba pristupiti ručnom proređivanju. Dosadašnja iskustva su dobra, te je korekcija ručnim proređivanjem svega 5-10 odsto.

Svaki voćar ima svoj recept

Protivgradne mreže
Protivgradne mreže u voćnjaku

Naš domaćin sa početka priče se tek priprema da uradi hemijsko proređivanje cvetova i plodova. "Kada će se raditi ova pomotehnička mera zavisi od toga koje preparate voćar koristi. Proređivanje se može raditi u punom cvetanju sa jednim preparatom, kada su plodovi od 5-6 mm u ovu svrhu se koriste druga hemijska sredstva, a kod krupnijih plodića treća. Svaki proizvođač ima svoju varijantu koja zavisi i od sortimenta, ali i od postignutih reziltata prethodnih godina. Bitno je odrediti pravu dozu za određenu sortu", kaže Hnatko.

U kontroli rasta proređivanje cvetova i plodova u integralnom konceptu proizvodnje jabuke treba da je redovna mera. Za ovu pomotehničku meru dostupan je niz efikasnih preparata na bazi biljnih regulatora rasta kao što su NAD, NAA i BA. Oni se primenjuju u različitim fazama porasta plodova. Za proređivanje cvetova veoma je efikasan amonijumtiosulfat - ATS i to u koncentracijama do 2 procenta. Proređivanje cvetova treba da je osnova. Posle ovog postupka moguće je, ako se proceni da je neophodno, dodatno prorediti plodove bioregulatorima. Na ovaj način se postiže optimalna opterećenost stabala rodom.


Tagovi

Protivgradne mreže Voćnjak Zvonko Hnatko Plantaža jabuka Podsticajna sredstva Hemijsko proređivanje plodova Zoran Keserović Regulisanje rodnosti Naftal acetamid Benzil adenin Naftil sirćena kiselina Amonijumtiosulfat


Autorka

Jasna Bajšanski

Više [+]

Jasna Bajšanski, Zrenjanin